Србија у породици Франкофоније

"Франкофонија је прва међународна организација у коју је Србија примљена од када је постала независна држава, што схватам као симболичан доказ нашег уласка у Европу у ово време када нам на том путу стално постављају услове и препреке", каже за "Политику" Предраг Симић, амбасадор Србије у Паризу, који као члан српске делегације борави у Букурешту на Самиту франкофоније.
На овом самиту Србија је јуче примљена у својству земље посматрача у велику франкофону породицу која има 63 пуноправне чланице. Самит у Букурешту само је финализирао напоре наше дипломатије која је у претходном периоду пажљивом акцијом решила све препреке око уласка Србије у Међународну организацију за франкофонију, каже Предраг Симић и додаје:

– Ниједна земља није имала резерву према нашем чланству, осим Канаде која није имала ништа против Србије, већ став да франкофона организација не треба превише да се шири, али је то решено.

• "Монд" је ових дана објавио да су и афричке земље забринуте због ширења Међународне организације за франкофонију на земље источне Европе.

– То није ништа ново. Афричке земље већ дуже време то наговештавају, а главни разлог је коришћење фондова. Њима одговара чланство богатих европских земаља, попут Швајцарске на пример, али не и сиромашних источноевропских држава које користе фондове. Други разлог њиховог приговарања јесте тај што источноевропске земље нису франкофоне, али суштина је у фондовима. 

• Конкретно, какве предности ово чланство доноси Србији, а каква ограничења унутар саме организације с обзиром да је само члан посматрач, а не пуноправан члан?

– То што је Србија само посматрач, ускраћује јој право гласа, али у смислу приступа програмима нема никаквих ограничења. Приступање Франкофонији за нас, пре свега, значи отварање нових могућности за наше студенте, мислим на повећање броја стипендиста, као и за научну сарадњу. У чланству Франкофоније налазе се земље са којима је још СФРЈ имала блиске односе у оквиру Покрета несврстаних. Очекујемо обнављање односа са тим земљама, из којих је некада долазио велики број младих људи да студирају у Београду. С друге стране, ту су и земље из нашег окружења, па Србија има шансу да повеже та два пола франкофоније, као и да нађе партнере на путу ка Европској унији. Ово чланство помоћи ће нам и да побољшамо и економску и туристичку сарадњу са франкофоним земљама.

• Франкофонија се залаже за владавину људских права и брани их пред међународном јавношћу. Колико то може помоћи Србији у одбрани, рецимо, људских права Срба на Косову и Метохији?

– Сигурно јој може доста помоћи не само кад је реч о Србима на Космету, већ и у суседним републикама. Поготово нам ово чланство може помоћи на путу ка Европској унији. Румунији и Бугарској, које почетком следеће године треба да буду примљене у ЕУ, чланство у Међународној организацији за франкофонију је било од велике помоћи на том путу. Румунија је управо у Француској нашла велику подршку.

• Ипак, Румунија и Бугарска су, за разлику од Србије, пуноправне чланице.

– То не значи да ћемо ми имати мању подршку. За нас је, уосталом, најважнија морална подршка што смо постали члан једног тако великог међународног клуба и што нас ту нису условљавали разноразним препрекама, а сви знамо којим. Франкофонија је снажна групација земаља која се на међународној политичкој сцени показала подједнако важним фактором као и Савет Европе.

• Који је интерес Француза кад је реч о чланству Србије? Неке дипломате овде сматрају да су они схватили да ће изгубити битку на свом континенту ако немају чланове у самој Европи.

– Ја бих додао и наше традиционално пријатељске односе са Француском, који су имали успоне и падове током историје, али ово је на неки начин обострана жеља да се то пријатељство негује и даље, и то на највишем нивоу. Не треба заборавити да је између два рата 30.000 Срба студирало у Француској, дакле, читава једна генерација која је обележила наше друштво, међу њима и Марко Ристић, Коча Поповић, Павле Савић... Данас има свега 87 француских стипендија за студенте из наше земље, што ће улазак Србије у Франкофонију сигурно променити набоље.

-----------------------------------------------------------

Сего, Сарко и Србија

• У Француској је почела председничка трка пре времена. Иако још нису званично кандидовани, Сеголен Роајал и Никола Саркози практично су већ почели своје кампање. Имате ли информације какав је њихов став о уласку Србије у ЕУ?

– Имао сам контакте са људима из њиховог окружења. Конкретно, Сеголен Роајал се за сада не изјашњава о многим питањима и њен став, уколико би постала председник Француске, зависиће од људи које буде одабрала у свој тим. С друге стране, у табору Саркозија постоје две струје. Они старији кажу да је Србија део Европе и подржавају њен улазак у унију, али нажалост имао сам прилике да сретнем и људе из његовог тима, углавном млађе, који су потпуно под утицајем негативне пропаганде којој је Србија дуго била изложена.

-----------------------------------------------------------

"Европеизација" Франкофоније

На Самиту Франкофоније у Букурешту, коме присуствују највиши државници франкофоних земаља, попут француског председника Жака Ширака и канадског премијера Стивена Харпера, настављена је "европеизација" ове организације. Осим Србије, у својству посматрача примљена је и Украјина, док су придружени чланови постали Албанија, Грчка, Андора и Кипар.