Пет газда – један циљ
ИВАЊИЦА – Има посла, и то прилично, потпуна упосленост обезбеђена је за два наредна месеца.
Има извоза: 90 одсто свега што се произведе путује у свет. Треба око 200 нових радника, пре свега за машинама.
Има инвестиција, идеја, производних помака. Спрема се и освајање нових тржишта.
То је, судећи по изјавама оних који воде фирму, садашњи пословни тренутак ивањичке конфекције "Јавор". Некадашњи гигант наше текстилне индустрије приватизован је на тендеру почетком ове године, и то после спроведеног поступка реструктурисања.
"Јавор" сада има пет власника. Већински је београдски "Универзал", затим, Арис Аристиду са Кипра, немачки "Трејд поинт", љубљанска "Неба" и Американац Драган Стаменковић – доскора важни пословни партнери "Јавора".
"Јаворова" пословна прошлост била је обојена бојама успеха, нарочито током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Био је то, заиста, прави гигант, одличан извозник, фирма у којој је радила претежно женска радна снага. Конфекција је у својим златним временима на платном списку имала око 3.700 радника, у Ивањици и у 15 погона по бившој СФРЈ, са годишњом производњом од десет милиона производа, највише кошуља, и три милиона метара свилене тканине. Годишњи извоз "Јавора" мерио се стотинама милиона долара. Развој ивањичког краја умногоме је засниван управо на успесима ове фирме.
Међутим, дођоше деведесете, свима, па и "Јавору", тешке. Смањио се извоз, понестало је посла, наступила криза, осули се радници. Гигант је онемоћао, али је сачувао име и стечени реноме на страним тржиштима. Није се урушио ни под притиском нелојалне конкуренције из сиве зоне пословања.
После реструктурисања... остао је "Јавор" са две конфекције и ткачницом у седишту фирме у Ивањици са око 950 запослених. Издвојени погони су продати. Пред новим власницима је да оживе онемоћалог гиганта.
– Откако је "Јавор" приватизован, производња се повећала, а посла има довољно – каже Милица Танкосић, директор "Јавора", која је ову конфекцију провела кроз процес реструктурисања, а и сада је на њеном челу. – Још нисмо задовољни обимом производње, а њено повећање мора да донесе нова опрема у коју се улаже. Помака већ има, у фабрици је радна атмосфера, а више од 90 одсто произведеног се извози. Углавном су то све "лон послови", што значи да се шије за странце од њиховог материјала. Намера нам је да повећамо удео наших производа и, на рачун "лон послова", остваримо пун извоз. Од времена када је "Јавор" приватизован обављена је реорганизација фирме, набављена нова опрема, тако де је извршен део обавезних инвестиција. Увели смо стимулацију за запослене, повећали зараде за пет одсто, а на сваки проценат пребачаја плана производње запослени могу да рачунају на још 0,5 одсто.
Улагања и планове новог "Јавора" предочава инжењер Вера Јанковић, представник "Универзала". Намере су, каже она, да се фабрика најпре технолошки и кадровски ојача.
– Производња је била раштркана, у две хале, што нам је стварало велике материјалне трошкове. Кренули смо у осавремењавање старог дела фабрике. Намеравамо да уведемо електронско кројење и у преговорима смо са понуђачима те опреме. Нове машине за све фазе рада треба да смање удео ручног рада у производњи, који је превише заступљен у нашој текстилној индустрији – истиче Вера Јанковић.
По њеним речима, те инвестиције у "Јавор" у овој години коштаће око милион евра. Уложиће се и у стварање бољих услова за рад, од климатизације радног простора, јер је у хали 300 жена, па је потребно добро проветравање, до обнове постројења за грејање и промене равног крова погона. Биће уведени и редовни систематски прегледи, јер раднице често одсуствују с посла, али ће прорадити и обданиште. У њему ће бити места за децу чије мајке раде у "Јавору", али и за осталу децу из Ивањице. У плану је и отварање једног малог ресторана за запослене.
– То су први захвати који треба да побољшају услове рада – каже представница већинског власника ивањичке конфекције. Сада је највећи проблем недостатак радне снаге. Запослили би око 200 радника за машинама, али не стижу лако до заинтересованих.
Проширење асортимана је такође један од важнијих циљева којима теже у "Јавору", а истовремено траже и партнере који би им помогли да се врате на тржиште Русије.
– "Јавор" не продаје своју робу том великом тржишту, иако нам постојећи споразум о слободној трговини између две земље омогућава да тамо извозимо без царине. Познато је колико су некада производи наше текстилне и кожарске индустрије тамо били цењени и тражени. Наша одећа и обућа у Русији би се и сада продавала, али морамо да нађемо начина да се после десетак година тамо и вратимо – додаје Вера Јанковић.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


