Алиса се припрема да постане убица

Дуго најављивана видео игра „Алиса: повратак лудила” изазвала је лавину коментара у светској јавности. Својеврсни наставак чувене игре из 2000. године Џејмса „Америкен” Мекгија унапред је згрозио пуританце и бројне родитеље због сцена насиља којима ће ово остварење обиловати. За разлику од идиличне бајке Луиса Керола, дигитална Алиса, која тек треба да изађе на тржиште за годину дана, ментално је нестабилна и са бројним халуцинацијама брутално се обрачунава са својим стварним и умишљеним непријатељима, не презајући ни од радикалних метода. Ипак, рачуна се да ће се медијска прашина око ове игре слећи, као и „свако чудо за три дана”.

Две тренутно најпродаваније акционе игре „Medal Of Honour” и „Call Of Duty: Black Ops” обилују насиљем. Прву су критиковали у Великој Британији и САД због мултиплејер опције у којој играч може да одабере да се као талибан бори против савезника. Компромис је нађен тако што је реч „талибани” на крају измењена у „непријатељске снаге”. Друга игра је пак наишла на „врући” дочек на Куби због мисије у којој играч има задатак да убије младог Фидела Кастра.

Представници компанија – креатора обе игре („Мајкрософт” и „Активижн”) у више наврата оштро су одбацили све оптужбе, наводећи да нису игре те које подстичу насиље:

„Други светски рат, Вијетнамски и Корејски рат, бројни сукоби и насиље нису настали под утицајем контроверзних игара, већ је ситуација обратна.”

Са друге стране, историјат контроверзних игара стар је готово колико и њихова индустрија, која је данас далеко профитабилнија и од филмске.

Тако су на пример играчи остварења „Bully” били у улози школског силеџије, који угњетава, поткрада и туче своје другове.

Серијал „Tomb Raider” „нацрњен” је због тога што се наводно Лара Крофт представља као претерано смела и насилна жена, са пренаглашеним еротским набојем.

У игри „Ethnic Cleansing” (етничко чишћење) из 2002. године циљ мисије је да се убије Аријел Шарон који планира јеврејску доминацију светом.

Легендарни „Grand Theft Auto” серијал одавно је кост у грлу  америчким градским властима, јер су виртуелни јунаци ових игара ликови са маргине, чланови локалних банди који кроз игру напредују, „заводе ред” у граду, обрачунавају се са полицијом, док су им девојке најчешће локалне проститутке.

А. Чолаковић