Краљево ће се трести још месецима

Становницима Краљева данас се чини као да све има свој крај осим земљотреса. Током двадесетак дана од земљотреса 3. новембра било је још невероватних 399 потреса. Чињеница да потреси смирују тло звучи као неслана шала. Али заиста јесте тако. Славица Радовановић, директорка Републичког сеизмолошког завода, објаснила је за „Политику” да ће умиривање тла трајати можда и до шест месеци. Но, оно што посебно треба истаћи јесте да је сваки мали потрес добар. Чак, Краљевчани треба да прижељкују што више таквих земљотреса, јер онда неће бити већих.

– Поремећај у ослобађању сеизмичке енергије може довести до тога да се број малих земљотреса смањи на рачун великих. То је разлог зашто земљотреси јачине 2,4 и три Рихтера за нас јесу знак да се тло смирује. Дакле, јачина накнадних земљотреса и њихов број одржавају закономерност у ослобађању остатка акумулиране сеизмичке енергије – нагласила је директорка Радовановић.

Наша саговорница нам открива и то да су најзаступљенији и били земљотреси јачине 2,4 до три јединице Рихтерове скале, а да се највећи број земљотреса већих од 2,4 догодио непосредно после главног удара. Велика је вероватноћа, такође, да ће се потрес догодити око поноћи, што је у највећој мери одраз оног главног удара који је био у 1:56 часова.

– Очекујемо још један или два земљотреса са магнитудама већим од три, али морам да истакнем да ниједан наредни неће бити већи од главног. Период смиривања тла зависи од јачине главног земљотреса и од дубине његовог извора, односно од дубине хипоцентра. Тако је у краљевачком случају главни удар био на дубини од 12 километара. То говори у прилог брзом опадању нивоа сеизмичке активности, али са срaзмерним бројем накнадних удара. Размишљање о земљотресу није маштање, то је природна појава која има своја логичка и физичка објашњења – наглашава Славица Радовановић и на примеру мионичког земљотреса објашњава зашто би Краљевчани требало да се радују мањим потресима.

Наиме, када се 1999. године тресла Мионица, након главног није био довољан број накнадних потреса. Резултат тога је земљотрес из 2006. године на јужним падинама планине Маљен.

Запослени у Републичком сеизмолошком заводу обишли су 190 места у епицентралној зони и на основу онога што су тамо затекли направиће модел који треба да покаже како ће се објекти понашати у случају неког новог земљотреса.

– У Краљеву су се приватни објекти градили како не треба. Људи морају да схвате да се куће граде према прописима, а не према сновима. А када је реч о јавним објектима треба поставити питање и видети ко је радио микросеизмичку реjонизацију када су у питању Медицинска школа и Здравствени центар „Студеница”? Ко су та имена? Ко су те фирме? – изричита је директорка Радовановић.

На молбу да нам објасни шта је то микросеизмичка реjонизација наша саговорница је казала да је реч о томе да ефекат земљотреса зависи и од тла, односно ако је неко тло подложније земљотресу на њему ће и штета бити већa.

– На основу ње одлучује се како се објекат гради. Ако је то добро урађено у случају ове две јавне установе, онда треба погледати пројекат. Уколико је пројектант урадио све по правилима, онда проверити извођаче радова и ко је био надзорни орган. Нека од те три карике морала је да попусти – наглашава Славица Радовановић и додаје да су штете у Краљеву несразмерне дубини на којој је био земљотрес.

А информације о природи земљотреса доспеле су до јавности захваљујући ангажовању 16 запослених у Републичком сеизмолошком заводу. Ова установа састоји се од два центра од којих је један овај београдски у коме смо разговарали, док је други смештен на Дивчибарима. Постоји и 20 станица, као и већи број мерних места.

– Није потребно да повећавамо број станица. За наше потребе имамо их сасвим довољно. Оно што је нама неопходно јесте поправка и добављање сеизмометара – истакла је наша саговорница док нас је водила до подрумских просторија како бисмо видели уређаје захваљујући којима имамо све податке из утробе земље.

А тамо нас је изненадила слика коју смо видели. Добро познате сеизмометре на којима скакућу иглице заменили су нови уређаји, нешто мање интересантни.

– Године 2005. модернизовали смо завод, односно стари сеизмометри су отишли у пензију, а заменили су их нови, међу којима је и шест вредних по 20.000 евра. У договору са државом сваке године купујемо по један – објаснила је директорка Радовановић како наш завод полако прераста у један од најмодернијих на Балкану.

Уз данашње сеизмометре који се могу понети у коферу стоје дигитални читачи, а уместо часовника ГПС уређај који бележе време дешавања земљотреса. Сви подаци се обрађују на рачунарском систему по задатом алгоритму. Иако изгледа као да човек овде није потребан, ваља напоменути да су људи управо ти који одржавају цео систем. Даље, подаци се преносе на два начина: из шест станица се преко сателита и рачунарског центра шаљу на Интернет.

– Ово је најскупљи, али и најбезбеднији начин. Међутим, у станицама на Руднику и Босилеграду подаци се преносе још преко телефона – рекла је Славица Радовановић и додала да све податке, односно дубину и процену интензитета проверава дежурни сеизмолог који бројке шаље Сектору за ванредне ситуације МУП-а одакле они доспевају до јавности.

Вишња Дугалић