Превише за путеве

Приликом израде Националног инвестиционог плана Србије привреднике нико није консултовао што је довело до тога да је веома мало новца планирано за ове намене, за разлику од инвестиција у путну привреду, речено је на јучерашњој седници Управног одбора Привредне коморе Србије. Том приликом оцењено је да су и поред тога  критеријуми по којима ће бити додељиван новац нејасни, а да самом плану у знатној мери недостаје транспарентност.

"Неадекватно је ниско учешће привреде у НИП-у, и оно што је видљиво, то је да нема такозване живе привреде која треба да добије новац", истакао је др Слободан Милосављевић, председник Привредне коморе Србије.  

Према његовој оцени, потребе за средствима из НИП-а дали су само локална самоуправа и јавни сектор, док је привреда добила статус "подизвођача, као неко ко са стране треба да се укључи у пројекте".

Представници великих привредних система указали су на чињеницу да нису консултовани приликом израде НИП-а, као и да су овим занемарени значајни извозни сектори, попут продаје ловачког оружја, готових пољопривредних производа и здраве хране, али и да није уважен развој подручја која су недовољно развијена.

Једна од тема у расправи односила се на превелика издвајања на путну привреду у износу од 436 милиона евра, уз оцену да уместо да Србија улаже у аутопутеве, треба да одобрава концесије и да на тај начин оствари додатни приход, а предвиђени новац уложи директно у привреду. НИП-ом је предвиђено улагање у аутопутеве на Коридору 10, као и за граничне прелазе у висини од 260 милиона евра. Вредност НИП-а износи 1,7 милијарди евра.

Коментаришући захтеве привредника, Срђан Јанићијевић, генерални директор "Политике новине и магазини" и представник Савета страних инвеститора у Управном одбору ПКС-а, оценио је да је у садашњој ситуацији боље да Србија има план него да га нема, а да не треба да чуди и могућа политичка димензија, јер су у свим нашим плановима до сада, као и у плановима овакве врсте који се раде у Европи, неизбежни и ови утицаји.

"Правац НИП-а је позитиван, а детаљи о којима је било речи знаће се тек на крају, када ће се видети да ли је овај пројекат успео или није", рекао је Јанићијевић, уз опаску да задатак НИП-а није да решава проблем неконкурентне привреде, као и да је тешко претпоставити да ће се убудуће неки инвестициони план бавити такозваним великим системима и том врстом привреде.  

С јучерашњег скупа привредника упућен је позив премијеру Коштуници и ресорним министарствима која су учествовала у креирању НИП-а на јавну расправу и кандидатуру пројеката.