Поглед у Европу "преко плота"

ТЕМА ДАНА
Вест да је Европска унија преломила да у своје редове прими Бугарску и Румунију, односно да ће и званично, највероватније од 1. јануара следеће године, стићи и на источну границу Србије, али и да ће се ту, највероватније зауставити извесно време, има и добру и лошу страну. Одлука о условном пријему наших суседа у ЕУ може за нас да значи и охрабрење и отрежњење. Међутим, одлука о њиховом условном пријему у чланство (помиње се и могућност примене санкција и три године после пријема, ако у том периоду не примене сва правила ЕУ) отвара и низ нових недоумица, а најава да ће Унија после уласка ове две државе у ЕУ да прекине са проширењем, док се не донесе одлука о европском уставу, изазива још већу неизвесност. Не само код нас, већ и код других земаља нашег региона које су и даље у реду за чланство.

Имају што ми немамо

А чињеница да су само пре неколико година Румунија и Бугарска биле далеко сиромашније и неуређеније земље од нас и да се ми сећамо Румуна и Бугара "као неких сиромашних рођака" изазиваће, вероватно, код наших грађана одређене коментаре, па и попут оног да, "ето, ако су они ушли у ЕУ, онда то није богати клуб држава".

Изгледа да је баш то тачно: када Румунија и Бугарска буду ушле у ЕУ, биће најсиромашније нове чланице Уније. Милица Делевић-Ђилас, професор Факултета политичких наука у Београду указује, пак, на то да ЕУ "није клуб богатих држава, већ клуб уређених држава", да је сада нагласак на уређености, предвидивости, задовољавању некаквих критеријума, уз претпоставку да ће са тим доћи и економски просперитет.

Европска комисија, која је сада препоручила пријем Бугарске у чланство (коначна одлука очекује се следећег месеца) упућивала је, иначе, озбиљне примедбе на рачун тамошњег правосуђа. Због тога је ова земља у два наврата морала да мења и устав.

Ако бисмо изузели наш проблем са Хагом, и ако не би било расправе око тога да ли желимо у ЕУ, онда, према речима Тање Мишчевић, директора Канцеларије Владе Србије за придруживање ЕУ, Србија не заостаје за овим суседима. Она тврди:

– Што се тиче наших административних капацитета, наших економских реформи и наших способности, оне се увек наводе као изузетне.

Заправо, наши економски показатељи, не само према оцени домаћих стручњака, већ и Светске банке, не заостају за показатељима ових двеју држава, чак их "и претичу".

– Али, они имају нешто што ми у овом моменту немамо. Прво они имају сигурност чланства, које им даје сигурност инвестиција – наводи овај наш саговорник и додаје да су те земље у предности и због тога што могу да користе претприступне фондове ЕУ.

Да ли ове земље, ипак, улазе у ЕУ "кроз иглене уши"? Мишчевић одговара одрично, напомињући да ниједна држава не може у потпуности да испуни прописане услове, али и да ниједна држава која је ушла у ЕУ пре две године или сада не може да се пореди са једном Немачком или Енглеском.

"Тврђава Европе" и њени стандарди

Ипак, одлука о условном пријему ове две државе отвара, према мишљењу Радован Вукадиновић, професора Правног факултета у Крагујевцу, и низ нових дилема. Прва је, "да ли је ЕУ на овај начин и практично прихватила стварање нове Европе са тзв. концентричним круговима и са више брзина". Наиме, и до сада се осећало да између равноправних и једнаких држава чланица, постоје "равноправније и једнакије" и да су се у првом кругу налазиле тзв. старе чланице, а да је други круг резервисан за десет углавном источноевропских држава које су примљене 2004. године.

– Одлуком о условном пријему Бугарске и Румуније, отворен је и трећи круг, у којем ће се налазити условне чланице. Условним државама чланицама не само што нису призната сва права која уживају старе чланице, већ им је стављено до знања да се и њихово чланство може преиспитивати. Стога се поставља питање да ли државе западног Балкана могу да рачунају само на место у овом последњем кругу – истиче он.

Делевић-Ђилас примећује да је све оштрији захтев да се постављени услови за улазак у ЕУ испуне и преноси нам како се и главни хрватски преговарач жалио да Хрватској, рецимо, не помажу словачка искуства из процеса преговарања, јер је процес постао знатно строжи.

Друга дилема се, заправо, односи на способност и жељу ЕУ да настави процес ширења. Уколико тај процес буде заустављен и одложен за одређено време које је орочено усвајањем устава за Европу, како је предложио Жозе Мануел Баросо, то ће, према Вукадиновићевим речима, свакако обесхрабрујуће деловати на наша очекивања о скором и брзом уласку у ЕУ. Такође, измештање спољног зида тзв. тврђаве Европе на непосредно суседство може да отежа економске услове пословања јер ће и нове чланице већ од почетка наредне године бити у обавези да у потпуности спроводе стандарде ЕУ.

-----------------------------------------------------------

Застој добар и за нас

Тања Мишчевић сматра да позив Бароса на унутрашњу институционализацију ЕУ не треба да нас брине, с обзиром на то колико смо ми удаљени од ЕУ. Напротив. И за нас је, каже, то добро, јер, када будемо улазили у ЕУ, онда ћемо ући у реформисану, организовану Унију, способну да функционише.

Оцењујући да ЕУ још није "прогутала" ни претходно проширење од десет чланица и да сада на ред долазе Бугарска и Румунија, а ту је онда и шест држава западног Балкана плус Турска и да "све то заједно не ствара баш позитивну слику о будућим проширењима", она објашњава да је још раније било јасно да до проширења, после Бугарске и Румуније, не може да дође, а да се не промени оснивачки акт ЕУ и усвоји нова буџетска перспектива. Просто, будући да је у ЕУ све прорачунато према 27 држава чланица (и институционалне структуре и начин одлучивања, број чланова унутар сваког од органа, као и буџет, она не зна шта би радила у ситуацији у којој би барем само Хрватска (која је дефинитивно најближа чланству) постала чланица, па им је због тога потребан нови акт и нова буџетска перспектива, наводи Тања Мишчевић.