Шта ако референдум не успе

Као што су у првој половини године неки политичари у Србији избегавали да се изјасне шта ће се догодити ако грађани на референдуму у Црној Гори изгласају независност, тако и сада са истом упорношћу изврдавају одговор на питање шта ће уследити ако бирачи у Србији на предстојећем референдуму не усвоје нови устав Србије. Потреба да најављени референдум у Србији успе је очигледно толико велика да је већина јучерашњих саговорника "Политике" готово занемела чувши ово питање. Неки од њих, и правни експерти и политичари, нису уопште желели да разговарају на ту тему, а они који су пристали углавном су изражавали велики оптимизам.

Жарко Обрадовић, потпредседник Социјалистичке партије Србије и члан скупштинског Одбора за уставна питања, рекао је да је "у овом тренутку неумесно постављати то питање кад референдум још није ни расписан". "Наравно да људи који се баве политиком узимају у обзир све варијанте, али има времена за причу о томе шта ако референдум не успе. Сада треба размишљати позитивно, стварати позитивну атмосферу и причати о томе зашто треба да успе", истакао је Обрадовић.

И Милан Марковић, потпредседник Народне скупштине Србије и функционер Демократске странке, сматра да "није време да размишљамо о томе". "Све је могуће, али сви морамо да уложимо максималан напор да референдум успе, то је државно и национално питање пар екселанс", рекао је Марковић. Према његовим речима, неуспех референдума о уставу би се у сваком погледу одразио на нашу државу.

Драган Шормаз, народни посланик и заменик председника Извршног одбора Демократске странке Србије, уопште и не размишља о могућности негативног исхода референдума. Каже да је "немогуће да не успе". "Зашто не би успео? Грађани знају да то раде за себе, а имамо и месец дана кампање за представљање новог устава. Уверен сам да ће одзив бити велики", каже Шормаз и наглашава да очекује излазност већу од 70 одсто, као и да ће њих 99 одсто гласати за устав. То је довољно за успех, како каже, чак и ако Албанци са Косова и Метохије изађу на референдум.

На инсистирање да ипак оцени шта ће се догађати ако референдум не успе, Шормаз каже да ће тада "вероватно сви битни фактори у земљи сести за сто и договорити се шта даље". Шормаз не зна да ли већ постоји неки резервни план, али, како додаје, не верује да ико размишља о томе да референдум не успе.

Милан Марковић, пак, каже да би се у случају неуспеха вероватно ишло на изборе за уставотворну скупштину, подсетивши да је ДС то предлагао од почетка као пут који је потпуно известан. Али, та странка је прихватила вољу већине и сада се мора све учинити да референдум успе.

– Ако референдум не успе, то је сценарио "судњег дана", то би значило најдубљу тачку политичке, уставне и уопште друштвене кризе Србије – сматра др Стеван Лилић, председник Удружења правници за демократију.

Како каже, са правне тачке гледишта нема дефинисане процедуре за такав случај, па би се тиме прешло у домен политике. Лилић објашњава да неуспех референдума отвара "политичку кризу практично свих институција и отуда су референдуми врло незахвални и врло опасни инструменти, иако су на први поглед најдемократичнији".

– Ако референдум не успе, постоји једна врста брисаног правног и политичког простора, што није добро за државу јер тада не функционишу правни и уставни систем. Да ли би након тога могло да се размишља о понављању референдума или би се размишљало о уставотворној скупштини или о нечем трећем, биће ствар политичке одлуке, али тек након тог "црног догађаја" – каже Стеван Лилић.

На питање шта ако референдум не успе, Слободан Вучетић, председник Уставног суда Србије, пре три месеца је листу "Блиц" одговорио да је у том случају легитимно решење расписивање избора за уставотворну скупштину. "То подразумева доношење закона о изборима за уставотворну скупштину, свакако квалификованом, двотрећинском већином, која би припремила предлог устава и одредила начин његовог доношења и будућих измена", рекао је Вучетић.

Зоран Лончар, министар за државну управу и локалну самоуправу, у понедељак је рекао да ће на референдуму о уставу моћи да учествују, на исти начин и по истом поступку, сви грађани који су на последњим изборима на републичком нивоу, дакле на председничким у лето 2004. године, имали прилике да искажу своју изборну вољу. Тада је бирачки списак садржавао нешто више од 6,5 милиона имена (без косметских Албанаца). За успех референдума потребно је да за нови устав гласа више од половине уписаних бирача, односно око 3,2 до 3,3 милиона бирача. Међутим, овај праг се знатно подиже ако се у бирачко тело уврсте и сви грађани Косова с правом гласа, чији се тачан број тренутно не зна.

Ђорђе Вуковић из Центра за слободне изборе и демократију објашњава да је на изборима за локалне органе власти на Косову и Метохији, октобра 2002. године, право гласа имало укупно 1,32 милиона бирача, од којих је 1,2 милиона живело на Косову, а око 119.000 ван територије покрајине. Међутим, према неким Унмиковим документима, сада се процењује да их има 1,7-1,8 милиона (Албанаца, Срба и осталих заједно). Ипак, то заиста нико прецизно не може да каже, будући да на територији Космета није било пописа становништва у скорије време, наглашава Вуковић и додаје да додатну збрку ствара и то што се неки Срби налазе и на списку Унмика и на списку Републичке изборне комисије Србије.

Чињеница да ће косметски Албанци највероватније бојкотовати и овај референдум, као и све изборе у Србији у последњих 15 година, у неким круговима отвара и питање легитимности тако донетог устава. Стеван Лилић истиче да је то тешко рећи, али додаје да "референдум јесте са једног садржинског становишта нелегитиман уколико не би учествовао један део друштвене заједнице, становника са дела територије, будући да Косово формално потпада под јурисдикцију Србије".

И Ђорђе Вуковић каже да неучешће Албанаца може бити "проблематично" управо због тога што се у будућем уставу толика пажња поклања јужној покрајини. Ипак, он наводи да ће и без Албанаца устав свакако имати легитимитет (макар за остатак Србије) ако за њега гласа довољан број бирача. Вуковић оцењује да излазност на овом референдуму неће бити проблем, будући да су се странке, по свему судећи, договориле.

Б. Баковић
Ј. Церовина

-----------------------------------------------------------

Слободан Вучетић о усвајању устава на референдуму

Легитимно и без Албанаца

Што се тиче гласања косметских Албанаца, према Закону о изборима, Закону о реферeндуму и другим важећим законима, док се евентуално не измене, а ова скупштина то може да уради пре расписивања референдума и нових избора – право гласа имају сви пунолетни држављани Србије са пребивалиштем на територији Србије, објаснио је јуче председник Уставног суда Србије Слободан Вучетић.

– С обзиром на околности о политичком амбијенту, политичком расположењу и високом консензусу политичких странака, верујем да ће – ако се буду рачунали у укупан збир сви гласови, укључујући и гласове косовских Албанаца као бирача – и у том случају изаћи довољан број а то је негде око 3.800.000 гласача који ће гласати за устав. Евентуално постоји могућност да са Косова легитимно гласају само они гласачи који то хоће, с обзиром на околност да је Косово правно под међународном јурисдикцијом. Правни поредак Србије се не примењује док траје међународна управа на Косову, али то не значи да сви држављани Србије који живе на Косову, посебно мислим на неалбанце, не могу слободно, као што су радили и на прошлим изборима, гласати на бирачким местима који се организују на територији Србије. Како год било, то неће умањити легитимност устава Србије јер се устав доноси апсолутном већином свих грађана који имају права гласа, независно од тога где живе – истакао је Вучетић.

– Верујем да ће консензус свих парламентарних странака, а оне изражавају вољу огромне већине грађана, учинити да се превазиђе проблем са евентуалним тешкоћама око те апсолутне већине грађана који би требало да гласају за устав. Први пут у нашој новијој историји десиће се да се устав усваја референдумом, а такође да све парламентарне странке имају исти став и да ће на исти начин агитовати за усвајање новог устава и позвати своје чланове, присталице и симпатизере да гласају за устав. То је гаранција да ће устав бити усвојен потребном већином гласова – рекао је председник Уставног суда.

М. Петрић