Црни петак у три ујутру

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Велика двоспратна гаража почела је да се пуни пре три ујутру. У четири, већ није било места. Возачи и сапутници су били у дугачком реду, чекајући да се откључају врата, и да нагрну – у потрошачки рај.

Ово је призор којем смо јуче „у недоба”, када је време за најчвршћи сан, присуствовали у робној кући „Таргет”, у вашингтонском предграђу Роквил. У исто време, слични призори су се понављали широм Америке: рани јутарњи рандеву нестрпљивих купаца и предусретљивих трговаца је традиција сваког четвртог петка у месецу.

У четвртак је прво прослављен велики национални празник Дан захвалности, који се од 1863. обележава као сећање на догађај са почетака откривања и освајања Америке, када су први досељеници са домороцима (Индијанцима) једног новембарског дана поделили плодове жетве.

Тако пише у уџбеницима за основце, мада су историчари склони да догађај описују са мање романтизма: по њима, то јесте била једна гозба, али искључиво белаца, после њиховог повратка са једног похода 1621, у којем су ликвидирали око 700 домородаца. Припадници америчких „индијанских нација” зато не славе Дан захвалности, већ имају неку врсту комеморације, сутрадан.

Шта је баш стварно било пре скоро 400 година се баш не помиње: Дан захвалности је у свести ипак дан благодарности и солидарности, празник важан како због трпезе на којој је обавезно ћурка, великих сеоба Американаца (породице се окупљају или за овај дан или за Божић, а ко може за оба празника), тако и због чињенице да је следећи дан „црни петак”, односно дан великих распродаја и пуни старт великог празничног маратона.

Рекло би се мало чудно име за велике распродаје, али разлог за то је књиговодствени: петак је „црн” зато што би промет тога дана трговце требало да извади из „црвеног”: црно је појам за плус, а црвено за минус.

Економисти се споре да ли је „црни петак” баш најпрометнији дан у години, јер распродаја има пре, има их после – у ствари, током целе године се измишљају разни поводи да се створи психоза да се прилика за јефтин пазар искористи „сад или никад”. Али баш за „црни петак” маркетиншка артиљерија је најјача. Чини се с разлогом: много шта може да се купи знатно јефтиније него обично, а и психолошка спремност да се, пред крај године, троши је већа. Свега има у обиљу, али пошто су попусти који имају ознаку „разбијање врата” („door buster deals”) временски, али и количински ограничени, онда важи правило „ко пре девојци”, па зато треба поранити.

Највише се јуче, као и претходних сезона, куповала електроника: телевизори, компјутери, кућни биоскопи... Ту је баш било „дилова”: ТВ са равним екраном високе резолуције од 32 инча за мање од 200 долара. Онај скоро дупло већи, од 55 инча, за испод 800 долара. Штампач који је уједно и факс и скенер и фотокопир марке „кенон”, који је коштао 150 долара, јуче је продаван за 50 и слично... Дигитални фотоапарати познатих марки за испод сто долара и слично.

Наравно, „крпе и крпице”, гардероба, са ценама које почињу од три долара па навише, биле су такође мамци, али не у толикој мери као техника, на коју се троши око 60 одсто буџета за празнични шопинг. Подразумева се при том да и овде важи универзално правило да „свака роба нађе свог купца”.

Адуте је имала свака робна кућа и свака је то рекламирала. Очекивања трговаца била су иначе оптимистичкија него што су била лане: истраживање „Галупа” показало је да ће просечан Американац ове сезоне за поклоне (себи и другима) потрошити у просеку 714 долара, у поређењу са 638 прошле године. Удружење трговаца на мало је обелоданило и прогнозу да ће промет бити такође већи од лањског: 714 милијарди према прошлогодишњих 638.

Ове бројке су веома важне, јер је, пошто потрошња у економији учествује са 70 одсто, куповина нека врста патриотске дужности Американаца. Али судећи по ономе што се ових дана могло чути у телевизијским „причаоницама” о овој теми, они се овога пута, мада у шопинг авантуре улазе са више оптимизма него пре годину дана, неће угледати на своју државу, која троши више него што има, а разлику надокнађује задуживањем.

Од десетак платних картица које носе у својим новчаницима, Американци ове године много чешће ваде оне „дебитне” (новац се скида с рачуна у моменту трансакције) него „кредитне” (куповина се отплаћује на рате). Незапосленост је још велика, економија је и даље анемична, па је боље пружати се према губеру.

Уосталом, после „црног петка” долази субота, која ће такође бити дан распродаја, премда оних најпривлачнијих комбинација роба–цена неће више бити на полицама.

Недеља је такође дан за шопинг, а онда долази „сајбер понедељак”, када су велики попусти за куповине „онлајн”, преко Интернета. Највећа интернет робна кућа „Амазон” привремено је запослила 15.000 додатних радника да би све поруџбине за ову празничну сезону на време спаковала и отпремила, а доставна служба „Унајтед парсел сервис” ангажовала је чак 50.000 хонорарних помагача да изађе на крај са повећаним послом.