Crni petak u tri ujutru

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Velika dvospratna garaža počela je da se puni pre tri ujutru. U četiri, već nije bilo mesta. Vozači i saputnici su bili u dugačkom redu, čekajući da se otključaju vrata, i da nagrnu – u potrošački raj.

Ovo je prizor kojem smo juče „u nedoba”, kada je vreme za najčvršći san, prisustvovali u robnoj kući „Target”, u vašingtonskom predgrađu Rokvil. U isto vreme, slični prizori su se ponavljali širom Amerike: rani jutarnji randevu nestrpljivih kupaca i predusretljivih trgovaca je tradicija svakog četvrtog petka u mesecu.

U četvrtak je prvo proslavljen veliki nacionalni praznik Dan zahvalnosti, koji se od 1863. obeležava kao sećanje na događaj sa početaka otkrivanja i osvajanja Amerike, kada su prvi doseljenici sa domorocima (Indijancima) jednog novembarskog dana podelili plodove žetve.

Tako piše u udžbenicima za osnovce, mada su istoričari skloni da događaj opisuju sa manje romantizma: po njima, to jeste bila jedna gozba, ali isključivo belaca, posle njihovog povratka sa jednog pohoda 1621, u kojem su likvidirali oko 700 domorodaca. Pripadnici američkih „indijanskih nacija” zato ne slave Dan zahvalnosti, već imaju neku vrstu komemoracije, sutradan.

Šta je baš stvarno bilo pre skoro 400 godina se baš ne pominje: Dan zahvalnosti je u svesti ipak dan blagodarnosti i solidarnosti, praznik važan kako zbog trpeze na kojoj je obavezno ćurka, velikih seoba Amerikanaca (porodice se okupljaju ili za ovaj dan ili za Božić, a ko može za oba praznika), tako i zbog činjenice da je sledeći dan „crni petak”, odnosno dan velikih rasprodaja i puni start velikog prazničnog maratona.

Reklo bi se malo čudno ime za velike rasprodaje, ali razlog za to je knjigovodstveni: petak je „crn” zato što bi promet toga dana trgovce trebalo da izvadi iz „crvenog”: crno je pojam za plus, a crveno za minus.

Ekonomisti se spore da li je „crni petak” baš najprometniji dan u godini, jer rasprodaja ima pre, ima ih posle – u stvari, tokom cele godine se izmišljaju razni povodi da se stvori psihoza da se prilika za jeftin pazar iskoristi „sad ili nikad”. Ali baš za „crni petak” marketinška artiljerija je najjača. Čini se s razlogom: mnogo šta može da se kupi znatno jeftinije nego obično, a i psihološka spremnost da se, pred kraj godine, troši je veća. Svega ima u obilju, ali pošto su popusti koji imaju oznaku „razbijanje vrata” („door buster deals”) vremenski, ali i količinski ograničeni, onda važi pravilo „ko pre devojci”, pa zato treba poraniti.

Najviše se juče, kao i prethodnih sezona, kupovala elektronika: televizori, kompjuteri, kućni bioskopi... Tu je baš bilo „dilova”: TV sa ravnim ekranom visoke rezolucije od 32 inča za manje od 200 dolara. Onaj skoro duplo veći, od 55 inča, za ispod 800 dolara. Štampač koji je ujedno i faks i skener i fotokopir marke „kenon”, koji je koštao 150 dolara, juče je prodavan za 50 i slično... Digitalni fotoaparati poznatih marki za ispod sto dolara i slično.

Naravno, „krpe i krpice”, garderoba, sa cenama koje počinju od tri dolara pa naviše, bile su takođe mamci, ali ne u tolikoj meri kao tehnika, na koju se troši oko 60 odsto budžeta za praznični šoping. Podrazumeva se pri tom da i ovde važi univerzalno pravilo da „svaka roba nađe svog kupca”.

Adute je imala svaka robna kuća i svaka je to reklamirala. Očekivanja trgovaca bila su inače optimističkija nego što su bila lane: istraživanje „Galupa” pokazalo je da će prosečan Amerikanac ove sezone za poklone (sebi i drugima) potrošiti u proseku 714 dolara, u poređenju sa 638 prošle godine. Udruženje trgovaca na malo je obelodanilo i prognozu da će promet biti takođe veći od lanjskog: 714 milijardi prema prošlogodišnjih 638.

Ove brojke su veoma važne, jer je, pošto potrošnja u ekonomiji učestvuje sa 70 odsto, kupovina neka vrsta patriotske dužnosti Amerikanaca. Ali sudeći po onome što se ovih dana moglo čuti u televizijskim „pričaonicama” o ovoj temi, oni se ovoga puta, mada u šoping avanture ulaze sa više optimizma nego pre godinu dana, neće ugledati na svoju državu, koja troši više nego što ima, a razliku nadoknađuje zaduživanjem.

Od desetak platnih kartica koje nose u svojim novčanicima, Amerikanci ove godine mnogo češće vade one „debitne” (novac se skida s računa u momentu transakcije) nego „kreditne” (kupovina se otplaćuje na rate). Nezaposlenost je još velika, ekonomija je i dalje anemična, pa je bolje pružati se prema guberu.

Uostalom, posle „crnog petka” dolazi subota, koja će takođe biti dan rasprodaja, premda onih najprivlačnijih kombinacija roba–cena neće više biti na policama.

Nedelja je takođe dan za šoping, a onda dolazi „sajber ponedeljak”, kada su veliki popusti za kupovine „onlajn”, preko Interneta. Najveća internet robna kuća „Amazon” privremeno je zaposlila 15.000 dodatnih radnika da bi sve porudžbine za ovu prazničnu sezonu na vreme spakovala i otpremila, a dostavna služba „Unajted parsel servis” angažovala je čak 50.000 honorarnih pomagača da izađe na kraj sa povećanim poslom.