Можемо међу првих пет

Прошло је пет година од како се наша женска рукометна репрезентација последњи пут попела на победничко постоље неког великог такмичења. На Светском првенству у Италији 2001. освојена је "бронза" а једна од главних карика у тиму селектора Милорада Милатовића била је Сандра Колаковић. После тог такмичења њих двоје су, најблаже речено, протерани из репрезентације само зато што нису били по вољи тадашњег председника Савеза и првог човека Будућности Радета Ђурђића.

Ипак, путеви Милатовића и Колаковићеве недавно су се поново укрстили. Управни одбор Рукоментог савеза Србије избрао их је за селектора, односно тренера репрезентације. Тиме је само ублажена вишегодишња неправда. Више него успешан тандем из Италије, овога пута с мало другачијим улогама, ангажован је да направи план за Европско првенство које ће се од 7. до 17 децембра одржати у Шведској.

Иако је до почетка овог такмичења остало још нешто више од два месеца, по речима једне од најбољих наших играчица у последњој деценији, још је рано да се говори о циљевима на том такмичењу.

– Реалан домет ће највише зависити од тога ко ће се одазвати позиву. Тек када будемо били начисто с којим снагама идемо на шампионат моћи ћемо и да креирамо циљеве, – казала је Сандра Колаковић (36).

Она је мишљења да ћемо имати шансу да се укључимо у борбу за једно од првих пет места ако буде играо тим из квалификација за шампионат у Шведској.

– Екипа која је елиминислала светског вицепрвака Румунију је, нема сумње, способна да, уз добре припреме, направи одличан резултат. То важи без обзира на чињеницу да нас годинама нема у врху светског рукомета и да смо потпуно изгубили резултатски континуитет.

У дуелима против Румунки на клупи националног тима седела је Данкиња Ања Андерсен, уједно и тренер Слагелсеа који у свом саставу има чак пет потенцијалних репрезентативки, предвођених Бојаном Поповић, најбољим светким беком. Тада се уопште није постављало питање ко ће се одазвати, док се сада ситуација из корена променила, будући да с Андерсеновом није настављена сарадња.

– Играчице које играју у Слагелсеу, за разлику од свих осталих потенцијалних репрезентативки, у веома су деликатној ситуацији. Не због Андерсенове већ због специфичних уговора с овим клубом. Уколико пристану да играју за репрезентацију морале би да на себе прихвате и ризик од свих непредвиђених ствари. Подржаћу их шта год да одлуче јер знам да им је тешко будући да могу да угрозе своју егзистенцију ако им се нешто деси играјући за репрезентацију, – истакла је Колаковићева уз наду да ће и тренер Слагелсеа Андерсенова имати разумевања јер се ради о веома важном моменту за наш рукомет. – Спремна сам да максимално прилагодим припреме клупским обавезама играчица, а такође могу да гарантујем да ниједној од њих неће бити ни најмање угрожено здравље зарад и најбољег резутата на шампионату

На предстојећем шампионату Старог континена наша репрезентација ће последњи пут играти под именом бивше Државне заједнице јер је као СЦГ жребана и изборила пласман на ово такмичење. Стога се намеће питање да ли ће у саставу бити и Црногорки, пре свих Маје Савић, годинама важног шрафа државног тима:

– Све зависи од тога ко ће у новембру играти за Црну Гору у квалификацијама за Светско првенство у Француској. Наиме, како су ме обавестили људи из РСС, за СЦГ у Шведској, према прописима, неће моћи да игра нико ко је био у саставу Црне Горе у квалификацијама за Франуцуску. Важно је, такође, напоменути да уколико би неко од Црногорки играо на европском првенству могао би након тога да настави да се такмичи за Црну Гору.

--------------------------------------------------------------------------

На европском трону 2003.

Сандра Колаковић рођена је 24. августа 1970. у Врбасу. Играла је за шабачки Медицинар, београдски Вождовац, подгоричку Будућност и словеначки Крим. С Подгоричанкама освојила је осам титула државног првака и седам Купова. Највећи успех у играчкој каријери свакако јој прдставља титула првака Европе до које је дошла 2003. с Кримом.

Са репрезентацијом Југославије окитила се бронзом са Светског првенства у Италији 2001, што је уједно и последња медаља за наш женски репрезентативни рукомет.

--------------------------------------------------------------------------

Без страха у први подухват

Сандра Колаковић је добила подршку УО РСС иако пре тога није имала било какво тренерско искуство. Како каже у први тренерски подухват улази без имало страха јер је убеђена да јој је 25-годишња играчка каријера била довољна да научи много ствари:

– Радила сам с много врхунских тренера и од сваког од њих сам "крала" по нешто. Имам своју визију а у раду ћу применити сасвим други приступ него што је био случај с неким нашим претходним тренерима.

--------------------------------------------------------------------------

Прва провера у Румунији