Сви смо губитници

Зоран Петровић, сигурно прва пиштаљка некадашње Југославије, арбитар на два Светска првенства (Мексико 1986. и Италија 1990), последњи је судија са ових простора с којим и садашње генерације треба да се поносе. И не само то: Петровић мора да им служи – за пример.

Наравно, његово гледање на српски фудбал у овом тренутку, пре свега зато што нам је онај врхунски (суперлигашки и прволигашки) у све већој стагнацији, вредно је пажње. На прсте се могу избројати утакмице са већим рејтингом. Све остало је испод сваког просека. И – забрињавајућа.

– Постоји низ ствари које утичу што нам је фудбал квалитетно све слабији – отворено говори Зоран Петровић, који ће 6. јуна у Тбилисију бити посматрач УЕФЕ на квалификационој утакмици за "Еуро 2008". У главном граду Грузије састају се домаћи фудбалери и светски шампион Италија.

Најбољи ју-арбитар свих времена износи неколико чињеница које утичу да је све мање праве игре на терену, оне која одушевљава и привлачи публику на трибине.

– Нема у нас континуитета у клубова, тренера, па и у стварњу играча! Све се то одражава на квалитет фудбала. Спао је на ниске гране и због тога смо сви губитници. На стање у фудбалу утичу и многе негативности које нису стране ни на нашим просторима, па је млађа популација, због свега тога, окренула леђа фудбалу. Они су се преселили у кладионице, а седе и испред ТВ екрана гледајући директне преносе међународних мечева који су много атрактивнији и од наших најјачих утакмица.

Појединачна анализа Петровића је оваква:

Рад у клубовима: "Све се своди на постизање брзометних резултата, остваривањем циљева преласком у виши ранг такмичења. То је кратког даха".

Тренерске сеобе: "Фудбалска организација, мада и струковна, тренерска, морала би да се позабави давнашњом појавом међу стручњацима. Наши тренри се врте у круг, после само неколико месеци из једне средине прелазе у другу. Ту нема не само континуитета у раду, него ни квалитета. Они су у неку руку и марионете у рукама председника или клупских руководећих људи, је се од тренера траже резултати преко ноћи".

Стварање играча: "Њих, заправо, у нашем клупском фудбалу и нена. Јер, краткотрајни тренери, али и брзи одлазак фудбалера у иностранство, проблем су број један. Зато је све мање асова на нашим теренима, не постоји ни права фудбалска атмосфера.

Судије сличне фудбалерима: "Ни судије, као ни играчи, не могу да стигну до врхунских висина без јаког и квалитетног такмичења. Судије са главне листе чекају и по годину дана да би водиле неки већи меч. Уместо да их калимо у квалитетнијем такмичењу и унапређујемо, они стагнирају. Чак на суперлигашкој листи постају слабији него у нижим ранговима такмичења. По томе су слични фудбалерима".

Зоран Петровић мисли да је и то разлог зашто наших судија нема на светској и европској сцени. Они се појављују само у првим квалификационим утакмицама, кад су ривали тимови или репрезентације са најмањим рејтингом.

Петровићев закључак:

– У нашем фудбалу сви смо губитници и то би требало да нам буде аларм.

--------------------------------------------------------------------------

Звезда типичан пример

Дерби је био и прошао. Остаће упамћен, без обзира што два тренера (Јешић и Бајевић), свако на свој начин, истичу како су задовољни по слабој игри вечитих ривала.

– Нисмо могли ни да видимо бољу фудбалску представу – не крије Зоран Петровић, који је контролисао арбитражу главног судије Драгомира Тановића и чијом је интерпретацијом потпуно задовољан.

Следи и објашњење: