Решење за печат у преговорима

„Дајте преглед ваших односа с Косовом и напора да обезбедите ефективну сарадњу са ЕУ у вези с релевантним питањима и у вези са сарадњом у региону.Који ПДВ режим важи за робу која из Србије иде на Косово и обрнуто?Детаљно објасните ситуацију на административној граници с Косовом. Објасните практичну сарадњу са Еулексом.”

Ово су нека од питања из упитника Европске комисије на која Србија треба да одговори у вези с Косовом и Метохијом.

Српски званичници задужени за европску интеграцију земље оцењују да упитник Косово третира „на статусно неутралан начин”, будући да у ЕУ постоји неслагање у вези с државношћу Косова.

На основу питања која ЕК поставља, али и на основу недавно објављеног извештаја Европске комисије о напретку Србије ка ЕУ, очигледно је да Европска унија очекује од Србије да омогући слободан проток робе с Косова.

„Политика у вези с Косовом је утицала и на билатералне односе Србије са суседима. Српска влада још увек не прихвата царинске ознаке Косова које је Унмик нотификовао, блокирајући тако извоз с Косова у Србију и ометајући превознике ЕУ у транзиту робе с Косова за извоз у ЕУ”, наводи се у извештају ЕК.

Иако захтев о слободном протоку робе, на први поглед, делује као чисто техничко питање, у делу овдашње јавности се сматра, међутим, да разговори о питању царине, печата и правосуђа задиру у питање статуса.

Европски комесар за проширење Штефан Филе рекао је да ће питање царинског печата бити тема предстојећих разговора Београда и Приштине.

О овом питању постоји предисторија. Изјашњавајући се о томе што се од Србије очекује да омогући слободан проток робе која носи печат Косова, Филе се позвао на писмо Унмика у коме се наводи да су печати у складу с Резолуцијом 1244.

Међутим, став Србије, у досадашњим разговорима, у којима је на ову тему учествовао и Еулекс, познат је: на царинском печату једино може да стоји „Унмик-Косово”.

Да ли ће Београд и Приштина – која тражи да на том печату буде натпис „Република Косово” – успети да се договоре око овог питања?

На печату који влада у Приштини тренутно користи пише „косовска царина” и тврде да неће пристати да на печату пише „Унмик-Косово”.

„Србија не може да призна царински печат државе која не постоји”, каже председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин, очекујући, иначе, да ће проблем трговинске размене са Косовом бити решен у преговорима Београда и Приштине. На печату би требало, према његовом мишљењу, да стоји или „Унмик-Косово” или „Унмик 1244”, али не „Република Косово”.

„То је званичан став Србије и тај проблем би требало да се реши у преговорима који ће почети ускоро”, нагласио је Бугарин.

Упитан да ли верује у могућност да Београд нађе компромисно решење са Приштином око царинског печата, Александар Попов, директор Центра за регионализам, каже да ће то морати да буде једна од првих тема преговора, „јер је кретање људи и робе преко те границе, односно административне линије, један од услова нормализација стања у региону”.

Попов каже да је циркулација љиди и робе сада блокирана. „На релацији Београда и Приштине немамо само проблем тог печата. Постоји проблем и доласка људи овамо. Људи који имају пасош или било који документ на којем пише „Република Косово” не могу овде да дођу”, каже он и додаје да је док су имали документа Унмика процедура била је лакша процедура”.

Кад је реч о сарадњи Србије са Еулексом, што је, такође, један од захтева изнетих у извештају ЕК, на последњем састанку шефа Еулекса

Гзавије Бу де Марнака с министрима у Београду договорено је да се та сарадња настави и унапреди.

У Београду, ипак, постоје одређене резерве према Еулексу. Тако, министар за КиМ Горан Богдановић често упозорава на опасност од унилатералних поступака Еулекса. Поводом захтева Де Марнака да се повећа присуство Еулекса на северу, који је уследио после неколико инцидената северно од Ибра, Богдановић види могућу опасност да се промени реално стање на терену, што би имало за последицу отежавање или онемогућавање предстојећег дијалога.

Б. Чпајак

Б. Митриновић

-----------------------------------------------

Замерке ЕК у вези с Косовом

. Србија није имала конструктивну улогу у враћању судија и тужилаца – косовских Срба и косовских Албанаца – у Окружни суд у Митровици, у коме још ради особље Еулекса.

. Српска влада је протестовала против искључења и демонтирања предајника српских оператера мобилне телефоније на Косову који нису имали дозволу за рад.

. Политика у вези с Косовом је утицала и на билатералне односе Србије са суседима.

. Српска влада још не прихвата царинске ознаке Косова које је Унмик нотификовао, блокирајући тако извоз с Косова у Србију и ометајући превознике ЕУ у транзиту робе с Косова за извоз у ЕУ.

. Регионална сарадња је трпела због неслагања Србије и Косова о учешћу Косова на различитим регионалним састанцима. Што пре мора да се дође до прихватљивог и одрживог решења за учешће и Србије и Косова на регионалним форумима.