Милетић: Слободан промет робе је и у интересу Приштине

Србија у великој мери испуњава своје међународне обавезе, пише у Извештају Европске комисије о напретку Србије на путу ка чланству за 2010. годину. Регионална сарадња се побољшала и Србија је начинила знатан напредак у билатералним односима с другим земљама укљученим у процес проширења, посебно с Хрватском и Босном и Херцеговином, став је Европске комисије. Констатује се да је остварен и „добар напредак у области слободног кретања робе”, као и да је Србија председавала Цефтом у 2010. години.

Али, у извештају за ову годину „владе Европске уније” има и једно „међутим”. А после њега следи: „Регионална сарадња је трпела због неслагања Србије и Косова о учешћу Косова на различитим регионалним састанцима. Што пре мора да се дође до прихватљивог и одрживог решења за учешће и Србије и Косова на регионалним форумима.”

За Европску комисију „то је од пресудне важности за инклузивну и функционалну регионалну сарадњу”, шта год то значило.

Влада „уједињене Европе” закључује и да је „политика у вези с Косовом утицала и на билатералне односе Србије са суседима”. Затим се додаје да „српска влада још не прихвата царинске ознаке Косова које је Унмик нотификовао, блокирајући тако извоз с Косова у Србију и ометајући превознике ЕУ у транзиту робе с Косова за извоз у ЕУ”. Од Србије се тражи „предусретљивији став” према учешћу Косова у регионалној сарадњи и трговини, уз признавање засад спорног царинског печата Косова.

Председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин у изјави за „Политику” је изричит да „Србија не може да призна царински печат државе која не постоји”.

– То је званичан став Србије и тај проблем би требало да се реши у преговорима који ће почети ускоро – каже Бугарин. – На печату би требало да стоји или „Унмик-Косово” или „Унмик 1244”, али не „Република Косово”, јер је он за Србију просто нелегитиман.

Председник ПКС сматра да је за привредна друштва на територији Космета и Србије битно да се реше процедуре како би промет робе и услуга био већи него сада.
Миливоје Милетић, директор Бироа за регионалну сарадњу, сматра да се на основу података о испорукама и набавкама Србије с Косовом и Метохијом, као „царинском територијом Унмик”, не може тврдити да Србија блокира слободан проток робе.

– Робни промет је, углавном, једини облик економске сарадње између Србије и Косова, који има растући тренд – указује Милетић. – Међутим, не бележи се сав промет, већ има и нерегистрованих производа, односно сивих токова размене, као што су цигарете, бензин, лекови, храна, цемент и други артикли који у малим количинама имају велику вредност. Став ПКС и Владе Републике Србије је да се поштују одредбе Цефта споразума чији потписник је Унмик, у име Косова као царинске територије. Тржиште КиМ је од великог значаја за привреду Србије, имајући у виду вредности оствареног промета, а није у интересу ни привредних друштава и потрошача на Космету да се слободан проток робе отежава.

Милетић тврди да је привредницима на Космету јасно да на „царинским ознакама Косова” инсистирају тамошњи политичари и да се од печата не живи, а да је у њиховом интересу слободан проток робе. По његовим речима, привредна регионална сарадња је трпела само када би почело да се говори „политичким језиком”.
– Интерес привредника је да се Цефта споразум поштује, а чињеница је да је потписник Цефта споразума Унмик – подсећа Милетић. – Косово и Метохија има статус засебне царинске територије под управом Уједињених нација и став је ПКС и државних органа Србије да на печату мора бити име Унмик као субјекта који је потписао Цефта споразум.

А. Микавица