Трка за заменике партијских шефова

Можете ли без дужег размишљања на наведете имена свих потпредседника Демократске странке? Или Социјалистичке партије Србије? Или неке друге парламентарне странке по вашем избору? У том случају сигурно спадате у само четвртину грађана који, према недавном истраживању за „Политику“, сматрају да су страначки избори, макар и у највећој владајућој партији, важни за Србију.

Свима осталима вероватно делује прилично чудно што медији већ недељама лицитирају ко ће од 18. децембра бити потпредседници ДС-а, чији министри ових дана покушавају да локалне одборе по Србији убеде да су они прави људи за те функције.

Много мање узбуђења изазивају партијски избори у СПС-у заказани за 11. децембар, док се предстојећим, такође изборним сабором Српског покрета обнове, који је 4. децембра, готово нико не бави. Актуелни лидери ових странака Борис Тадић, Ивица Дачић и Вук Драшковић једини су кандидати за те функције, али је неизвесност много већа када је реч о потпредседничким местима. Колико су она заиста важна?

„Не знам зашто се инсистира само на једној врсти функција. мислим да је то погрешна перцепција медија да одлуке доноси само пет, шест људи у странци“, каже члан председништва ДС-а Јелена Триван. Она додаје да у „разрађеном демократском систему какав ДС јесте“, постоји велика снага различитих тела, односно да ништа мање од потпредседника нису важни ни председништво или главни одбор, с  обзиром, рецимо, на статутарну могућност да Главни одбор ДС-а, одбијањем извештаја смени председника странке.

Бранко Ружић, председник Извршног одбора СПС-а, истиче да су потпредседници у случају те странке од виталног значаја. „Када имате јасно дефинисане области, ресоре и задужења све функционише као сат. У СПС-у смо и до сада као руководство дисали као један и то је најважнији квалитет“, каже Ружић и додаје да сваки страначки орган има веома значајну улогу у функционисању СПС-а и да би било претенциозно рангирати их.

„Функција потпредседника престижна је међу чланством. За јавност није толико важна, али за кандидате јесте, јер избором постају председникова десна рука. Он на њих преноси део својих надлежности и самим тим су унутар странке у предности и за неке друге функције – посланичку, министарску. Осим тога, међу њима обично треба тражити и наследника лидера партије“, сматра кандидат за потпредседника СПО-а Александар Чотрић.

Објашњавајући како се одређују кандидати за потпредседнике, Чотрић, поред осталог, наводи и да у странкама не воле људе који су ту стигли „пречицом“, тако што их председник доведе. „Они хоће људе који су с њима годинама, с којима су лепили плакате, ишли на демонстрације. Мада, у странкама увек постоје лобији и фракције и увек је у предности онај који има подршку кандидат који има подршку председника странке“, додаје. Да избори за потпредседника важнији за странку него за јавност мисли и Ђорђе Вукадиновић, уредник „Нове српске политичке мисли“, објашњавајући да се странке код нас препознају по лидеру.

„Али баш зато што је место првог човека ДС-а и СПС-а ’резервисано’ за неколико наредних година, занимљиво је питање другог, трећег човека, иако ће они свакако бити у дебелој сенци првог у обе странке“, истиче Вукадиновић. Он додаје да се, ипак, и по избору „других људи“ може видети куда ће се кретати српска политичка сцена.

Наши саговорници углавном су сагласни у оцени да утицај потпредседника на партијску политику чешће зависи од тога ко је на тој функцији него што је условљен самом позицијом „другог човека“.

„Да парафразирам једног председника општине – имам онолико власти колико је сам узмем, односно колико се за њу изборим. Неки потпредседници странака су врло утицајни и воде читаву страначку инфраструктуру, док други чак, рецимо, нису ни у земљи, него су негде амбасадори“, објашњава Чотрић, док Ружић указује да је утицај, пре свега, сразмеран мери подршке коју потенцијални функционер има унутар саме странке, у чланству.

Професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић каже да у странкама постоје и формална и неформална мрежа утицаја и моћи. „Место потпредседника може бити моћно, али то могу бити и неке неформалне структуре – саветници, пријатељи, супруга лидера, разни људи који имају утицаја на председника партије. Мада, понекад се дешава и да саветници касније уђу у најуже страначко руководство, као рецимо у ДС-у“, наводи Стојиљковић. Он додаје да утицај потпредседника зависи од тога да ли су они део мандатарског система, када их делегира председник или се кандидују у једном такмичарском систему и траже подршку чланства. „У другом случају, њихов утицај је много већи, у првом су они само део екипе председника“, истиче Стојиљковић.

Јелена Триван тврди да је у ДС-у пракса да се одлуке махом доносе на Председништву и потврђују на Главном одбору, „тако да су оне увек производ једног ширег консензуса“. А Бранко Ружић, одговарајући на питање колико потпредседници утичу на креирање страначке политике, каже да у СПС-у веома утичу. „Они су, практично, заједно с председником, креатори страначке политике. Наравно, велику улогу у овом процесу има и Политички савет партије“, наводи он.

Б. Баковић

Г. Новаковић

-----------------------------------------------------------

Одскочна даска

Стојиљковић и Вукадиновић се слажу да је могуће међу потпредседницима тражити будућег лидера странке. Та функција, према Вукадиновићу, може бити одскочна даска за евентуалну кандидатуру за првог човека партије, док Стојиљковић каже да је то могуће ако их није превише. „Могуће је, ако тих потпредседника нема као седам секретара СКОЈ-а. Мада, у странци постоје и друге веома утицајне позиције са којих се може нападати председничка функција, као што су секретар или председник извршног одбора, дакле место кључног оперативца у партији. Управо са такве позиције је рецимо Ђинђић сменио Мићуновића.“

-----------------------------------------------------------

Кандидати за потпредседнике странака

До сада је званично утврђена само листа кандидата за потпредседнике СПО-а. На њој су: Жика Гојковић, Александар Југовић, Срђан Срећковић, Сања Чековић, Мирко Чикириз и Александар Чотрић.

Тачан списак кандидата за потпредседнике ДС-а требало би да буде познат до 3. децембра, а спекулише се да ће на њему бити: Драган Шутановац, Вук Јеремић, Драган Ђилас, Бојан Пајтић, Душан Петровић, Божидар Ђелић, Гордана Чомић, Нада Колунџија и Јелена Триван.

У СПС-у је слична „гужва“. Локални одбори још шаљу своје предлоге, а међу именима која се најчешће помињу су: Жарко Обрадовић, Славица Ђукић-Дејановић, Милутин Мркоњић, Душан Бајатовић, Ђорђе Милићевић, Александар Антић и Дејан Раденковић и Бранко Ружић.