Судије пред судијама

„Указивањем само на грешке, избегли сте све остало што је репрезентовало кандидата за поновни избор. Зашто се Високи савет судства определио да селективно цени рад судије”, питала је др Оливера Вучић, судија Уставног суда Србије.

„Не могу да се изјасним“, одговорила је Нела Кубуровић, млада саветница у Административној канцеларији Високог савета судства.

То је био крај четвртог заседања Уставног суда по жалбама неизабраних судија, који је завршен у петак после подне. Расправљало се о жалби Петра Богићевића, бившег судије Општинског суда у Аранђеловцу, који је 1. јануара ове године остао без посла јер га Високи савет судства није изабрао на судијску функцију, исто као и више од осам стотина његових колега.

Жалбу Уставном суду на одлуку ВСС поднело је 827 неизабраних судија, а само око 30 њих је у међувремену жалбу повукло. У Уставни суд је стигло 536 појединачних образложених одлука Високог савета судства о конкретним разлозима за неизбор кандидата. Већина њих, како сматра ВСС, није испунила критеријуме стручности и оспособљености, а један мањи број обавештен је да није достојан судијске функције.

До сада су одржане расправе по жалбама 23 неизабраних судија, и то 15, 17, 24. и 26. новембра. Наредне расправе заказане су за 1, 6, 8. и 14. децембар. Дневно се заказује по шест расправа. Ако се настави истим темпом, са осам дана у месецу за по шест неизабраних судија, може се очекивати да сви поступци по овим жалбама буду завршени за 16 до 17 месеци. Ако се узме у обзир лаганији темпо рада суда током лета, процењени рок би се могао заокружити на годину и по дана, а то је мај 2012. године.

Тако ће и последњи бивши судија, који није поново изабран на функцију у децембру 2009. године, имати прилику да изнесе своју жалбу и своје аргументе две и по године касније.

Осим што упада у очи да то није „разуман рок“, треба подсетити и на летошњу одлуку Владе Србије да ће неизабране судије примати плате све до одлуке Уставног суда, а те плате нису мале и крећу се од 70.000 до 120.000 динара у највећем броју случајева, али и знатно више за поједине бивше судије. Међутим, како сазнајемо, последња плата неизабраним судијама исплаћена је у септембру, са образложењем да у буџету нема новца.

А шта се догађа када Уставни суд Србије заврши расправу по жалби једног неизабраног судије? Када и какву одлуку може да донесе?

Прво, треба имати на уму да Уставни суд не може да врати судију на посао ако сматра да Високи савет судства није донео исправну одлуку. То би значило да Уставни суд бира судије, а то му није у надлежности. Не може ни да заузме став према томе да ли је одређени бивши судија стручан, оспособљен и достојан за судијску функцију. То је посао Високог савета судства, који, узгред буди речено, није доказивао нестручност, неоспособљеност и недостојност кандидата, већ је одлуком о неизбору само изразио сумњу да кандидат не испуњава критеријуме.

„Ако постоји сумња, она није довољна. Иза те сумње морао је да постоји један поступак у коме би се доказивале чињенице. Тај поступак је требало да уследи пре годину дана, када су биране судије, а не да сумња одмах доведе до губитка посла и судијске функције. Ми тек сада, после годину дана, имамо право да нешто кажемо овде пред Уставним судом“, рекла је прекјуче у судници Радмила Петковић-Видић, бивши судија Општинског суда у Руми.

Уставни суд може да донесе одлуку којом налаже Високом савету судства да поново размотри пријаву кандидата за судију или да каже да је ВСС исправно поступио и да не треба да преиспитује своју одлуку.

Није одређено ни у ком року Уставни суд треба да донесе своју одлуку, нити у ком року Високи савет судства треба да поступи по одлуци Уставног суда.

Сваку појединачну жалбу пред Уставним судом, као и образложење ВСС, најпре износи судија известилац, затим реч добија представник ВСС, а онда подносилац жалбе – неизабрани судија. После тога, известилац и остале судије постављају питања.

„Зашто је узет само број укинутих одлука из 2008. године, а не из 2006. и 2007. када их је било знатно мање? Да ли је гледано само оно што је лоше, док се оно што је добро подразумева?‛'. То су била питања судије Уставног суда Катарине Манојловић-Андрић после изнетих жалби бивших судија.

„Високи савет судства остаје при наводима из одлуке“. То је био најчешћи одговор представника ВСС.

До сада су ВСС пред Уставним судом представљала само два његова члана, председник скупштинског одбора за правосуђе Бошко Ристић, првог дана, када је било највише новинара и сниматеља, а прекјуче и судија Младен Николић. Међутим, на питања судија Уставног суда, у највећем броју досадашњих расправа, одговарале су две младе саветнице из Административне канцеларије ВСС.

Александра Петровић

-----------------------------------------------------------

Омашка

За бившег судију из Аранђеловца у образложењу је наведен податак Министарства правде да је испуњеност његове норме у предметима истраге био нула, док је други податак, из годишњег извештаја о раду суда, говорио да је испуњеност његове норме у истрази био 115. Испоставило се да је то тачан податак.

– То је омашка – рекла је представница ВСС.

– Наводити омашку, од које зависи даља професионална судбина судије, овде је недопустиво – рекла је судија Уставног суда др Оливера Вучић.

– Молим вас, судија, износите став! – реаговала је председница Суда Боса Ненадић.

– Знам да износим став, али и омашка је став – била је категорична др Оливера Вучић.

-----------------------------------------------------------

Труње и брвна

„Душа ме заболи кад видим какво труње се мени замера, а каква брвна се нису видела код других“, рекао нам је један неизабрани судија који је тек пре месец дана добио образложење ВСС.

У расправама пред Уставним судом управо се износе и трунке и брвна. Неизабране судије често пореде своје резултате са резултатима изабраних колега, указују на селективну статистику и двоструке аршине.

– Када ми је 2003. године дата кривична реферада, наследила сам 60 одсто старих предмета. Многи су одмах застарели услед измена Кривичног законика. Неки су ми додељивани две године после подизања оптужнице. Пресудила сам најстарији предмет у суду, процес који је трајао 19 година, а реч је о саобраћајној несрећи са смртним исходом. Да смо бар добили ранг-листу, ја бих знала ко је бољи од мене и где сам ја. Овако не знам ни зашто је неко изабран ни зашто неко није изабран – рекла је у петак пред Уставним судом Радмила Петковић-Видић, бивши судија Општинског суда у Руми.

– Тридесет година сам радио у суду. Никада нисам био испод норме. Ово што сам доживео је срамота за правосуђе. Не могу да схватим да нико није проверавао податак о нула посто испуњености норме. Они су само гледали шта треба да ураде да би ме скршили. Извините што се овако изражавам, али сам узнемирен. Када сам 2007. године почео да радим претежно кривицу, давани су ми врло тешки и врло стари предмети, које други пре мене нису заказивали пет година, па су ушли у моју статистику као минус – говорио је Петар Богићевић, бивши судија Општинског суда у Аранђеловцу.

-----------------------------------------------------------

Врањски бисер

„У Основном суду у Врању изабран је судија који уопште није конкурисао за то место и не појављује се на послу“, рекла је прекјуче пред Уставним судом Станка Крстић, бивши судија Општинског суда у Бујановцу.