Лед креће, клизаљке на готовс

Београђани су пре више од једног века открили чари клизања, а у то време су једине подлоге за ову зимску забаву биле залеђене улице и реке. Традиција рекреирања, али и дружење и флертовање на бридовима клизаљки којима су обележене деценије градског живота, ускоро ће бити обогаћена још једном сезоном, која почиње наредних дана.

– Као и претходне зиме, град ће помоћи отварање клизалишта на Ади Циганлији, Тргу Николе Пашића и Старом ДИФ-у. Термини су углавном бесплатни, наплаћује се само издавање опреме. Очекујемо велики број посетилаца, с обзиром на то да је ледена плоча на Ади прошле сезоне угостила готово 40.000 клизача. Почетак рада ових центара зависиће од временских услова – објашњава Аца Ковачевић, градски секретар за спорт и омладину.

Онима који ће наредних месеци део слободног времена провести на сличугама на располагању су и ледени терени у спортским центрима. Једно од најпосећенијих затворених клизалишта, оно у Леденој дворани „Пионир”, отворено је још половином септембра, а цене су исте као прошле године. Рекреативни термин од 90 минута кошта 200 динара радним данима и 300 викендом. Изнајмљивање опреме стаје 250, а оштрење клизаљки 300 динара, док је за месечну карту потребно издвојити 6.000 динара.

Капије за љубитеље спортова на леду отвориће и центар „Олимп” у којем ће цене, такође, бити као прошлогодишње. Сезона ће почети 22. децембра, на 40. рођендан овог спортског комплекса.

Новобеограђанима је као и прошле године на располагању клизалиште „Пингвин” у Блоку 62, а поред хотела „Југославија” на земунској обали Дунава врата је отворио и „Замак”.

Упркос интересовању и отварању све више терена за клизање, овај спорт је, већ годинама, на танком леду.

Рачун Спортског савеза спортова на леду (СССЛ) био је у блокади од фебруара 2006, а стечајни поступак је окончан пре неколико месеци. Међународни клизачки савез је минулог лета искључио СССЛ из свог чланства, што значи да клизачи и судије из Србије тренутно не могу да учествују на такмичењима који су у календару Међународног клизачког савеза. Тренутно, у Београду има педесетак  активних клизачица у шест клубова, а свега њих десетак наступа у такмичењима републичког ранга.

Тако је готово до последње паре проћердан капитал који су београдски љубитељи и зналци клизања стицали деценијама. Прва значајна етапа отпочела је 24. јануара 1954. отварањем стадиона „Ташмајдан” (чије име је тада било „Предузеће за производњу и продају леда”). Утицај тамошње ледене плоче на живот оновремених младих Београђана овековечен је у култној ТВ серији „Грлом у јагоде”.

– Једна од епизода посвећена је напору главног јунака Банета да научи да клиза, како би, као његов друг Мики Рубироза, тада хокејаш, освајао срца девојака – подсећа Војислава Васовић, председница Клизачког савеза Србије.

Према њеним речима, једини клизачки клуб у Београду до 1979. године био је клизачко-котураљкашки клуб „Младост”, а први шампионат у престоници организован је 1977. године. Било је то Првенство Југославије за старосну категорију до 12 година.

– Развој уметничког клизања у Београду је знатно убрзан када је отворена Ледена дворана „Пионир”, 1978. Тих година је у Београду су радила отворена клизалишта на Старом ДИФ-у, на терену Спортског центра „Врачар” и на Бановом брду, а основан је и Клизачки клуб „Београд – Палилула”. Мислим да је период од 1978. до 1986. био доба највеће популарности клизања у Београду. Насупрот томе, на крају претходне деценије није било ни основних услова за тренинг – неко време није радила чак ни Ледена дворана „Пионир”, па се тренирало у Новом Саду – закључује Војислава Васовић.

----------------------------------------------

Прво клизалиште код Железничке станице

Прво уређено клизалиште у престоници направљено је 1900. године у близини Железничке станице. Већ од 1909. сличан замрзнути „полигон” постојао је и испред данашњег Дома војске.

О клизању у периоду између два светска рата сачуван је мали број докумената, јер је 1957. изгорео архив тадашњег Савеза клизачких и котураљкашких спортова Југославије.