Бактерија која једе кесе

Ваљево – Еколошка свест и будућност заштите животне средине су у Србији у добрим је рукама. Овакав утисак могао се стећи на деветој Конференцији „Корак у науку” на којој је 110 полазника оволетошњих семинара, курсева и радионица организованих у Истраживачкој станици „Петница” код Ваљева, представило 82 истраживачка рада односно пројекта. Наиме, велики број презентованих радова, чији су аутори средњошколци, бавио се овим изузетно значајним питањем, али и изазовом. У маниру правих научника поједини од полазника не само да су „зачепркали” у свет чистача контаминираних простора, већ су успели да „наговоре” поједине микроорганизме да повећају апетит у обрачуну са све већим бројем загађивача.

Међу тим чистачима прави „ударници” су бактерије и микроорганизми који су најраспрострањенији у нашем окружењу и од чијих имена се нико не осећа лагодно. Никола Шкорић, ученик Гимназије „Јован Јовановић Змај” из Новог Сада, у свом раду се бавио испитивањем раста бактерија на биоразградивим кесама које се све више користе у домаћим трговинама и пијацама.

– Ја сам заправо хтео да проверим да ли је тачно оно што пише на кесама да су 100 одсто разградиве. Добио сам позитивне резултате и да у разграђивању тих кеса учествују бактерије које су свуда распрострањене као на пример ешерихија коли и њој сличне – каже новосадски гимназијалац.

За разлику од Николе који је у свом раду, односно научном истраживању користио већ познате и готове бактерије, Алексеј Дрино, доскорашњи матурант Ваљевске гимназије, радио је на проналажењу оних микроорганизама који имају могућност да помоћу својих ензима уклоне одговарајуће загађиваче. Првенствено се фокусирао на излечење земљишта или воде загађених нафтом.

– Да не компликујем, ја сам методама ремедијације и оптимализације нашао да бактерије стафилококус ауреус и бацилус генус имају способност деградације нафте. Оне је заправо користе као храну и ако дневно једна бактерија поједе грам нафте методом оптимализације могуће ју је натерати да појача апетит. Метода коју сам истраживао је пре свега практично применљива и врло јефтина што је за успешну борбу против загађивача јако битно. У случају да дође до појаве нафтне мрље у Дунаву бактерије које сам ја изоловао налазе се замрзнуте у епруветама и одмах би се могле укључити у посао без опасности да угрозе локални екосистем –објашњава Алексеј, који додаје да му је у реализацији овог пројекта помогао Институт за молекуларну генетику и генетски инжењеринг из Београда, са својим стручним консултантима и делом опреме.

Занимљив сусрет био је и са Анком Јевремовић, гимназијалком из Ариља, која је утврђивала однос протеина и алгумина који се таложе у јетри рибе пастрмке која живи у реци и друге из рибњака. Обе врсте протеина битно утичу на квалитет рибљег меса који је још увек високог степена.

Ову причу са научне Конференције „Корак у науку” у Петници, завршићемо занимљивим радом Сање Срећковић, ученице Средње економске школе из Сопота, која је истраживала шта је привукло неколико кинеских породица да се доселе и раде у њеном граду. Користећи познате теорије за ову област утврдила је да је за успех ове трансконтиненталне миграције био пресудно добро понашање миграната, али и гостопримство мештана Сопота. Вања је да би што квалитетније обавила своје истраживање скоро месец дана радила у једној од три кинеске радње колико их има Сопоту.