Био једном „београдски дубл”...

Дубл који нам је прирастао за срце одлази у историју с ловором. Звали смо га „београдски” пошто смо с великим симпатијама гледали на то што је саиграч Ненада Зимоњића такође рођен у Београду. Данијела Марка Нестора, једног од најбољих тенисера у игри парова свих времена, прихватили смо као нашег човека. Он није овде начинио прве тениске кораке, али јесте проходао под небом изнад Дунава и Саве, пре него што су га родитељи с четири године одвели у Канаду. У својатању смо често и претеривали, додајући му „ић” на презиме, али од судбине није могао да побегне. Супруга му је из нашег рода, а код нас се строго зна одакле су зетови.

Зимоњић и Нестор су тријумфално завршили своје партнерство, које, с обзиром на њихове позне играчке године, неће бити поново обновљено. Обојица су већ и одабрали нове саиграче. Од следеће године опет ће се гледати преко мреже, али сентиментална сећања на њихово вишегодишње заједничко војевање које нам је пунило срца радошћу остају неизбрисива.

Нашег и канадског аса као да је минулих дана, на завршном турниру за осам најуспешнијих парова у сезони у велелепној лондонској дворани „О2”, дотакао неки прст судбине који је одредио да њихов растанак буде победоносан. У својој последњој бици раме уз раме Зимоњић и Нестор су по ко зна који пут показали да су врхунски тенисери и једнодушан дубл, кадар да се бори за престо и када су његове могућности дошле под сумњу због слабијих игара после тријумфа на „Ролан Гаросу”.

Њихова прва победа на финалном такимичењу, пре две године у Шангају, примљена је као превласт чак и над најљућим супарницима, близанцима Бобом и Мајком Брајаном из САД, можда и најбољим дублом у историји. Јучерашњи тријумф је најлепша лабудова песма којом заслужено одлазе у анале „белог спорта” и по класи тениса и по збирци вредних трофеја. Та песма је имала увертиру у две победе у стилу фаворита док се такмичење одвијало по групама. Тако је обезбеђено место у полуфиналу, а онда је уследио крешчендо у сјајном надметању с Брајановима које су раставили од трона у одлучујућем сету на поене. И коначно у последњем мечу, њиховом 251. од када су се пре девет година у Дубаију удружили на кратак рок, пред њима су пали Индијац Махеш Бупати и Белорус Макс Мирни, Несторов саиграч од идуће сезоне.

Било је 7:6 (8:6), 6:4, а Зимоњић и његов партнер су поново одушевили упорношћу. Истрајали су и када су њихови супарници водили у тај-бреку са 6:4, а прва сет-лопта је тада била на противнички сервис. Још једном је потврђено да су наш и канадски тенисер најубојитији, готово непобедиви, када им је сервис верни слуга. У другом сету нису изгубили ни један од 15 поена играних на свој први сервис. И Бупати и Мирни су сервирали поуздано, барабар с њима, али је Индијац једном поклекао, што је била сурова казна њему и његовом саиграчу. Начинио је двоструку сервис-грешку која је Зимоњићу и Нестору широко отворила врата победе. Тај једини брејк на мечу донео им је вођство с 5:3 (у првом сету само су Бупати и Мирни имали шансе, и то две, да освоје гем на сервис противника, док у другом нису ни намирисали ту прилику).

Под сводом лондонске лепотице засијала је затим и дечја радост. Поред победничког пехара Зимоњић је држао близанце Леона и Луну, рођене 3. децембра претпрошле године, а Нестор кћерку Тијану Алексис, млађу од њих само 12 дана. Убрзо после прве очинске среће „београдски дубл” је обрадован тријумфом у Шангају. Две године касније доживео је оно што није могао у дану друге вимблдонске среће, а велика жеља обојице је била да им потомство дотакне највреднији трофеј „белог спорта” на Централном корту. То је сада сан који ће сањати сваки за себе.

– Имали смо три незаборавне године. Људи су се чудили када смо решили да се растанемо. Истина је – играли смо сјајно, али ми једноставно нисмо слични међусобно – казао је 38-годишњи Нестор, који је трофеј освојио и 2007. с Бахамцем Марком Нолусом, претходним дугогодишњим саиграчем.

– Било је дивно искуство играти с Нестором. Било је и свађе, што је и нормално. Велика ми је част што смо три године били један од најбољих дублова на свету – казао је 34-годишњи Зимоњић, који је пет година изгубио у финалу у Шангају у пару с Индијцем Леандером Паесом (успешнији су били Французи – његов некадашњи саиграч Фарбрис Санторо и будући Мишел Лодра, с којим ће се гледати очи у очи кроз пет дана у финалу Дејвисовог купа).

----------------------------------------------------------------------

Заједно на 83 турнира

2010. 59:22 25      7

2009. 58:17 25      9

2008. 47:17 22      5

2007. 8:3     4        1

2001. 14:6   7        1

Укупно:     186:65        83      23

Година, победе/порази, број турнира, титуле

-----------------------------------------------------------------------

Французи стигли с обезбеђењем

Француска тениска репрезентација је допутовала у Београд на финале Дејвисовог купа против нашег тима (3-5. децембар). С њом је дошло и обезбеђење које ће јој у сарадњи с нашом полицијом пружати осећај сигурности. Поред селектора Гија Форжеа стигли су Гаел Монфис, Жил Симон, Мишел Лодра, Арно Клеман и Ришар Гаске, а у четвртак долазе Жо Вилфрид Цонга и Жилијен Бенето који су повређени, али желе да буду сведоци историје. Французи су јуче обавили и тренинг у сали „Импулс” на Новом Београду, где је ново седиште нашег савеза.