Bio jednom „beogradski dubl”...

Dubl koji nam je prirastao za srce odlazi u istoriju s lovorom. Zvali smo ga „beogradski” pošto smo s velikim simpatijama gledali na to što je saigrač Nenada Zimonjića takođe rođen u Beogradu. Danijela Marka Nestora, jednog od najboljih tenisera u igri parova svih vremena, prihvatili smo kao našeg čoveka. On nije ovde načinio prve teniske korake, ali jeste prohodao pod nebom iznad Dunava i Save, pre nego što su ga roditelji s četiri godine odveli u Kanadu. U svojatanju smo često i preterivali, dodajući mu „ić” na prezime, ali od sudbine nije mogao da pobegne. Supruga mu je iz našeg roda, a kod nas se strogo zna odakle su zetovi.

Zimonjić i Nestor su trijumfalno završili svoje partnerstvo, koje, s obzirom na njihove pozne igračke godine, neće biti ponovo obnovljeno. Obojica su već i odabrali nove saigrače. Od sledeće godine opet će se gledati preko mreže, ali sentimentalna sećanja na njihovo višegodišnje zajedničko vojevanje koje nam je punilo srca radošću ostaju neizbrisiva.

Našeg i kanadskog asa kao da je minulih dana, na završnom turniru za osam najuspešnijih parova u sezoni u velelepnoj londonskoj dvorani „O2”, dotakao neki prst sudbine koji je odredio da njihov rastanak bude pobedonosan. U svojoj poslednjoj bici rame uz rame Zimonjić i Nestor su po ko zna koji put pokazali da su vrhunski teniseri i jednodušan dubl, kadar da se bori za presto i kada su njegove mogućnosti došle pod sumnju zbog slabijih igara posle trijumfa na „Rolan Garosu”.

Njihova prva pobeda na finalnom takimičenju, pre dve godine u Šangaju, primljena je kao prevlast čak i nad najljućim suparnicima, blizancima Bobom i Majkom Brajanom iz SAD, možda i najboljim dublom u istoriji. Jučerašnji trijumf je najlepša labudova pesma kojom zasluženo odlaze u anale „belog sporta” i po klasi tenisa i po zbirci vrednih trofeja. Ta pesma je imala uvertiru u dve pobede u stilu favorita dok se takmičenje odvijalo po grupama. Tako je obezbeđeno mesto u polufinalu, a onda je usledio kreščendo u sjajnom nadmetanju s Brajanovima koje su rastavili od trona u odlučujućem setu na poene. I konačno u poslednjem meču, njihovom 251. od kada su se pre devet godina u Dubaiju udružili na kratak rok, pred njima su pali Indijac Maheš Bupati i Belorus Maks Mirni, Nestorov saigrač od iduće sezone.

Bilo je 7:6 (8:6), 6:4, a Zimonjić i njegov partner su ponovo oduševili upornošću. Istrajali su i kada su njihovi suparnici vodili u taj-breku sa 6:4, a prva set-lopta je tada bila na protivnički servis. Još jednom je potvrđeno da su naš i kanadski teniser najubojitiji, gotovo nepobedivi, kada im je servis verni sluga. U drugom setu nisu izgubili ni jedan od 15 poena igranih na svoj prvi servis. I Bupati i Mirni su servirali pouzdano, barabar s njima, ali je Indijac jednom poklekao, što je bila surova kazna njemu i njegovom saigraču. Načinio je dvostruku servis-grešku koja je Zimonjiću i Nestoru široko otvorila vrata pobede. Taj jedini brejk na meču doneo im je vođstvo s 5:3 (u prvom setu samo su Bupati i Mirni imali šanse, i to dve, da osvoje gem na servis protivnika, dok u drugom nisu ni namirisali tu priliku).

Pod svodom londonske lepotice zasijala je zatim i dečja radost. Pored pobedničkog pehara Zimonjić je držao blizance Leona i Lunu, rođene 3. decembra pretprošle godine, a Nestor kćerku Tijanu Aleksis, mlađu od njih samo 12 dana. Ubrzo posle prve očinske sreće „beogradski dubl” je obradovan trijumfom u Šangaju. Dve godine kasnije doživeo je ono što nije mogao u danu druge vimbldonske sreće, a velika želja obojice je bila da im potomstvo dotakne najvredniji trofej „belog sporta” na Centralnom kortu. To je sada san koji će sanjati svaki za sebe.

– Imali smo tri nezaboravne godine. Ljudi su se čudili kada smo rešili da se rastanemo. Istina je – igrali smo sjajno, ali mi jednostavno nismo slični međusobno – kazao je 38-godišnji Nestor, koji je trofej osvojio i 2007. s Bahamcem Markom Nolusom, prethodnim dugogodišnjim saigračem.

– Bilo je divno iskustvo igrati s Nestorom. Bilo je i svađe, što je i normalno. Velika mi je čast što smo tri godine bili jedan od najboljih dublova na svetu – kazao je 34-godišnji Zimonjić, koji je pet godina izgubio u finalu u Šangaju u paru s Indijcem Leanderom Paesom (uspešniji su bili Francuzi – njegov nekadašnji saigrač Farbris Santoro i budući Mišel Lodra, s kojim će se gledati oči u oči kroz pet dana u finalu Dejvisovog kupa).

----------------------------------------------------------------------

Zajedno na 83 turnira

2010. 59:22 25      7

2009. 58:17 25      9

2008. 47:17 22      5

2007. 8:3     4        1

2001. 14:6   7        1

Ukupno:     186:65        83      23

Godina, pobede/porazi, broj turnira, titule

-----------------------------------------------------------------------

Francuzi stigli s obezbeđenjem

Francuska teniska reprezentacija je doputovala u Beograd na finale Dejvisovog kupa protiv našeg tima (3-5. decembar). S njom je došlo i obezbeđenje koje će joj u saradnji s našom policijom pružati osećaj sigurnosti. Pored selektora Gija Foržea stigli su Gael Monfis, Žil Simon, Mišel Lodra, Arno Kleman i Rišar Gaske, a u četvrtak dolaze Žo Vilfrid Conga i Žilijen Beneto koji su povređeni, ali žele da budu svedoci istorije. Francuzi su juče obavili i trening u sali „Impuls” na Novom Beogradu, gde je novo sedište našeg saveza.