Део Телекома за дугове и камате

Плате и пензије биће у јануару одмрзнуте, али онолико колико то приходи у буџету буду дозвољавали. Са друге стране, постојаће чврста ограничења дискреционе потрошње министарстава као што су набавке робе и услуга и програми кредитне подршке привреди и становништву, док ће издаци за субвенције бити номинално замрзнути на овогодишњем нивоу. Укратко, ово су најважнији елементи договора Владе Србије и ММФ-а постигнутог у оквиру шесте рунде преговора. После одласка Алберта Јегера, шефа мисије, из Србије разговори су настављени телефоном и електронском поштом, а преговорима је руководио Богдан Лисоволик, шеф београдске канцеларије ММФ-а. Писмено одговарајући на питања „Политике”, Лисоволик истиче да продужетак преговора за три недеље не треба никога да изненађује, јер „у свакој коалиционој влади разговори о буџету подразумевају и нека компликована прилагођавања”. Овога пута преговарачи су тражили најбезболнији начин да се минус у државној каси за следећу годину ограничи на 140 милијарди динара, односно 4,1 одсто.

– Договорено је активно управљање токовима буџетских средстава, укључујући и део прихода од продаје „Телекома”, како би се смањили расходи државе по основу камата. Такође, постигнут је и договор о неколико мера за повећање прихода у државној каси. Конкретно, дивиденда од „Телекома” за 2010. годину такође ће бити на располагању влади, упркос томе што се продаја компаније очекује у 2011. години. Биће и малих повећања неких пореза, укључујући и додатне акцизе на цигарете.

Како сте одлучили да ограничите раст плата и пензија у јануару, с обзиром на то да је у петој рунди преговора договорено да ће раст бити онолики колико буде износила инфлација у другој половини ове године?

Кључни циљ био је да се достигне минус у буџету од 4,1 одсто који ће обезбедити да се више новца потроши на најугроженије групе становништва. Имајући у виду ова ограничења, прецизни параметри за одмрзавање плата и пензија такође су зависили од тога у којој мери ће се штедети у свим другим областима.

Колико је тешко српским властима, посебно министру Млађану Динкићу, било да прихвате делимично одмрзавање плата и пензија и замрзавање субвенција?

Као што је типично у оваквим ситуацијама, преговори нису били лаки ни за кога. Оно што је важно јесте то да коначно постоји договор владе око кључних циљева у складу са главним циљевима програма.

Економски стручњаци су за „Политику” израчунали да би пуна индексација, односно повећање плата и пензија за око пет одсто у јануару повећало буџетске расходе за око 20 милијарди динара. Шта показује ваша рачуница?

Чини се да сте у праву – повећање пензија и плата у јавном сектору за само један проценат повећава буџетску потрошњу за више од седам милијарди динара.

Мислите ли сада да је ММФ погрешио када је током претходне рунде преговора дозволио ванредно јануарско одмрзавање?

Лако је то сада рећи. Али ако се присетите августовске рунде преговора, сетићете се и да је било значајних притисака за одмрзавањем плата и пензија чак и пре тога. Заједно са српским властима трагали смо за избалансираним решењем. С обзиром на недавни инфлаторни удар, чекање на одмрзавање у априлу било би још мање одрживо са социјалног и политичког гледишта него што се то чинило у августу.

Раст цена је све изненадио. И владу и Народну банку, али и ММФ. Да ли сте забринути како ће се кретати инфлација у следећој години?

Раст цена је заиста био изненађујућ и мора се схватити озбиљно. Истовремено, ми смо уверени да НБС има потребне инструменте и да ће наставити да примењује одговарајућу политику како би се инфлација вратила у циљане оквире у другој половини наредне године. У том контексту, значајно је да се буџет за 2011. годину усвоји и примењује у складу са договореним оквиром, јер би се тиме значајно подржали напори да се достигне циљана инфлација, кроз разумно вођење политике јавне потрошње.

Како инфлација може да помогне Министарству финансија на приходној страни буџета?

Заиста, инфлација би требало да допринесе повећању прихода. Али, раст цена, сам по себи, очигледно није добра вест за привреду и треба се супротставити томе.

Колико је тешка била шеста рунда преговора? Да ли је Мисија као „топлу добродошлицу” доживела то што је на почетку разговора Влада Србије одлучила да закон о пензијама повуче из парламента?

Разумемо да је то учињено под великим притиском синдиката. Углавном, договорено је да се направе само две додатне измене. Да се заштите најугроженији пензионери кроз прихватање да минимална пензија буде 27 одсто просечне зараде. Такође, у периоду 2011. до 2013. године неће се повећавати граница за одлазак жена у пензију нити ће се у том периоду смањивати проценат увећања стажа осигурања за жене, што је одлагање од две године у односу на оно што је раније договорено. Као што смо раније већ истицали, верујемо да су та прилагођавања само умерени корак у правом смеру – апсолутни минимум који даје шансу, али не и гаранцију да се избегну драстичније реформе пензионог система у врло блиској будућности.

Верујете ли да ће Влада Србије примењивати Закон о буџетском систему? Посебно оно правило које се односи на јавне инвестиције, по коме би оне требало да достигну четири одсто бруто домаћег производа у наредној предизборној години?

Искрено верујемо да хоће, с обзиром на то да смо заједно уложили велики напор у последњих неколико недеља да се постигне кључни циљ Закона о буџету система по коме минус у државној каси износи  4,1 одсто БДП-а.

Кад је реч о јавним инвестицијама, ниво од четири одсто није истински обавезујућ. То је праг који, ако је превазиђен, додатно омогућава већи фискални дефицит. И док ми сматрамо да је повећање капиталних улагања до овог нивоа углавном пожељно, важан је и квалитет инвестиционих пројеката које ћете наставити да финансирате догодине.

Аница Николић