Важнији датум од разлога

Најјаче парламентарне странке су се усагласиле око новог устава Србије, али око карактера следећих избора, чини се, има неких разлика. Сви се слажу да разлог за расписивање избора није битан за одређење да ли су неки избори редовни или ванредни (неки још издвајају и категорију превремених избора), али се разликују по томе где стављају границу између њих.
За Ђорђа Мамулу, народног посланика и функционера Демократске странке Србије, и Ђорђа Тодоровића, портпарола Демократске странке, ванредни избори су сви избори који се десе пре истека мандата изабраних представничких тела. Тако би, према њиховом мишљењу, избори који би, како се све чешће говори, били расписани у децембру ове године, али и они који би били расписани првих месеци наредне године, били ванредни избори.

Драган Тодоровић, председник Извршног одбора Српске радикалне странке, међутим, сматра да у овим двема варијантама има разлике. Како каже, датумом расписивања одређује се да ли су избори редовни или ванредни. Према његовом ставу, избори расписани било када у току изборне године, а то је у случају актуелног скупштинског сазива 2007. година, могу се сматрати редовним. Прописима је, како истиче, прецизно речено да се избори одржавају једном у четири године, односно, наводи он, нигде се не каже да су редовни избори тачно по истеку четворогодишњег мандата (четири пута 365 дана). Али, ако избори буду расписани у децембру ове године, без обзира што би били одржани у изборној години, према речима Драгана Тодоровића, то би били ванредни избори.

– Иначе, нема никакве везе због чега су избори расписани. Ако би влада пала и у јануару 2007. опет би то били редовни избори. Али, за владу је врло битан узрок расписивања избора. Боље је за њу да то буде због усвајања новог устава, а не због њеног пада, односно ускраћивања подршке у парламенту, што је оно што боли Војислава Коштуницу – каже Тодоровић.

За разлику од Драгана Тодоровића, који каже да је карактер избора одређен датумом њиховог расписивања, Марко Благојевић из Центра за слободне изборе и демократију сматра да је битно време одржавања избора.

Најпре дефинишући да су редовни избори они који се расписују када истекне мандат посланицима, он наводи да у важећем Уставу Србије стоји да редовни избори морају да буду одржани најкасније 30 дана пре истека мандата постојећег скупштинског сазива. У актуелном случају, парламентарни избори би требало да буду расписани најдаље 28. новембра 2007, будући да су претходни одржани 28. децембра 2003. године.

– Није прописано, међутим, када би избори најраније могли да се распишу и онда се то "одока" цени, гледа се неки нормалан проток времена. За мене би редовни избори били они који би били расписани у другој половини 2007. године (септембар, октобар новембар). Избори у периоду од јануара до јуна би били ванредни, односно превремени (лето не рачунам јер верујем да то није добар тренутак за изборе) – каже Благојевић.

Он наглашава да изборе дели само на редовне и раније, али наглашава да има оних који раније изборе деле на ванредне и превремене. По тој подели, превременим изборима се сматрају они који се распишу у изборној години, али релативно доста пре истека мандата, а ванредни су они који се расписују пре него што почне изборна година, односно, пре 1. јануара.