Зашто волимо бајке

Иницијатива корисника „Фејсбука“ да чланови социјалне мреже замене своје фотографије сликама најомиљенијих јунака из бајки изазвала је неочекивано интересовање припадника свих генерација. За свега неколико дана „Фејсбук”  је преплављен сликама јунака из Дизнијевих филмова и Гримових и Андерсенових бајки. У чему је магична привлачност бајки и због чега са таквом радошћу „облачимо“ ципелице нашег детињства?

Шилер је тврдио да се дубља значења крију у бајкама што их је чуо у детињству него у истинама којима нас учи живот, а психијатар и психоаналитички психотерапеут др Срђа Злопаша са Института за психијатрију КЦС истиче да бајке имају вишеструку функцију – оне су пробни модели за дечју идентификацију и служе као фантазматски сурогат за реалност.

– С обзиром на то да је језик бајки углавном симболичан, дете се често идентификује са главним јунаком који је сам, остављен или пролази кроз тамну шуму препуну трња, а ове сцене симболишу његово одрастање и шаљу поруку да  проблеми, ожиљци и емотивни губици чине саставни део живота. Бајке служе да се дете на један адекватан начин стави пред етичку дилему, да бира између добра и зла, између помоћи другима и егоизма… У бајкама се дете сусреће  са богатим, похлепним и по дефиницији злим ликовима и са онима који се ослањају на своје снаге. Такође, оно се на метафоричан начин суочава и са емотивношћу и сексуалношћу (принц се заљубљује у принцезу и имају много деце) и са вредностима друштва коме припада и које промовише идеал пара. Ниједна бајка се не завршава тако што главни јунак остаје сам – истиче др Злопаша, додајући да бајке углавном нуде патријархалне стереотипе.

Бајке и басне промовишу позитивну агресивност, додаје наш саговорник и каже да оне нису пацифистичке утопије, у њима се промовише борбен однос према животу (принц убија аждају) чиме се шаље порука да је одрастање тегобан процес, али да се „на крају“ добија награда у виду принца или принцезе.

Одговор на питање – шта о нама говори наша омиљена бајка из детињства је веома индивидуалан, јер се не може направити универзална психолошка скица за портрет љубитеља исте бајке, па можемо говорити само о општем симболизму бајке, истиче др Срђа Злопаша. Тако „Пепељуга“ представља синдром особе која има осећај да други не вреднују њене таленте и вредности, „Трнова ружица“ је прича о успаваној емоционалности и сексуалности која чека да се пробуди, а у међувремену пропушта шансе које пролазе, а „Црвенкапа“ је прича о проблему одрастања девојчице у патријархалној средини.   

Наш саговорник у шали каже да је, судећи по броју лепотица које су „трампиле“ свој физички изглед за материјалну сигурност коју носи живот са „контроверзним бизнисменима“, омиљена бајка многих девојчица са ових простора „Лепотица и звер“, али се с правом уозбиљи када каже да живот лепотица које праве ту врсту емотивног избора не тече по бајковитом сценарију.        

Бруно Бетелхајм, психоаналитичар и аутор чувене књиге „Значење бајки“, истиче да бајка помаже детету да савлада психолошке проблеме одрастања, односно да превазиђе нарцисоидна разочарења, едипалне дилеме, проблеме супарништва са братом или сестрама, зависност од родитеља и одвајање од њих. Бајке преносе детету поруку да је борба против огромних тешкоћа у животу неизбежна и да чини суштински део људског постојања, али да човек не треба да устукне пред проблемима, већ да се суочава са неочекиваним и неправедним тегобама, објашњава овај психоаналитичар. 

Он каже да су две омиљене дечје бајке – „Пепељуга“ и „Успавана лепотица“, и то не без доброг разлога. Бетелхајм тврди да ниједна бајка тако добро као „Пепељуга“ не приказује унутрашње патње малог детета које узрокује супарништво са браћом и сестрама и његова осећања безнадежности, понижености и злостављаности. Из коначног тријумфа „Пепељуге“ дете црпи идеју да се праве вредности препознају чак и под крпама и верује у своју коначну „победу“. Са друге стране „Успавана лепотица“ је прича о тегобама адолесценције, о хормоналним и емоционалним бурама које она изазива. Заједнички именитељ ове две популарне бајке јесте дугачак сан главних јунакиња и порука аутора бајке која гласи да је адолесцентни сан о вечној младости само пуста машта. Док спавају, лепота јунакиња је фригидна а њихова осама је осама нарцисизма, објашњава Бетелхајм и додаје: „У таквој заокупљености собом која искључује остатак света нема патње, али нема ни осећања која треба проживети. Нарцисоидно повлачење јесте примамљива реакција на притиске и буре адолесценције, али свет тада постаје мртав у симболичком смислу. Једино нас успостављање релација са другима буди из опасности да преспавамо живот, а пољубац царевића разбија чини нарцисизма и буди женственост“.

Катарина Ђорђевић