Курс долара формира цену туњевине

Туњевина у конзерви, један од најтраженијих производа у великим трговинским ланцима, бележи велика поскупљења у последњих годину, две. Док је у току 2008. и 2009. године овај артикал било могуће купити и за мање од 50 динара, сада цена пада испод 70 динара, само уколико је овај производ на акцијском снижењу. И то уколико је реч о производима приватних робних марки, попут „мистрала” у „Делта максију” или „к плуса” у „Идеи”, док конзерву познатије марке није могуће пазарити за мање од 100 динара, неретко и 130 динара.

Према речима водећих трговаца поскупљења нису могла да се избегну и они за то имају једноставно објашњење.

– Главни разлог повећања цена туњевине је раст девизног курса. Туњевина се купује у валути долар који је у претходних годину дана апресирао у односу на динар за 27,50 одсто, односно ојачао са курса 63,02 динара за један долар 25. новембра 2009. године, на 80,35 динара за долар 25. новембра 2010 године, по средњем курсу Народне банке Србије. У појединим периодима курс долара достизао је и ниво од 86,73 динара, какав је био случај деветог јуна ове године. То се свакако одразило и на малопродајне цене – објаснили су у „Делта максију”, додајући да је туњевина берзански производ, па њена цена варира у току године у зависности од доступности сировине и односа понуде и тражње.

Трговци кажу и да на наше трпезе ова врста рибе стиже са Далеког истока.

– Туњевина се увози са Тајланда, који је један од највећих светских произвођача и извозника конзервиране туњевине. Произвођач „мистрал” туњевине је компанија „ИСА Валуе”, чланица групације „СЕА ВАЛУЕ груп”, једног од највећих произвођача конзервиране туњевине на Тајланду – објаснили су у овом ланцу.

Потрошачи се углавном руководе ценом, објашњавају трговци, па се највише траже управо туњевине трговачких марки. Разлог је јасан – двоструко су јефтиније од других. „Ла перла” и „рио маре” по тражњи су далеко иза њих.

– „Мистрал” је најпродаванији бренд туњевине у нашим малопродајним објектима. Када је реч о трендовима у продаји туњевине, у последње време приметно је да се све више продају артикли вишег квалитета и ценовног ранга, као и захтеви потрошача за увођењем нових производа. Вероватно ће економска криза успорити овај тренд, али ће он свакако бити присутан и у наредном периоду – кажу у „Темпо” хипермаркетима и „Макси” супермаркетима.

(/slika2)Без обзира коју врсту купци одабрали, стручњаци поручују да је реч о квалитетним производима. Према прошлогодишњим резултатима београдског Покрета за заштиту потрошача управо је конзервирана туњевина једна од најквалитетнијих врста рибе на нашем тржишту.

– То је увозна риба, а она је бољег квалитета него претходних година јер се боље контролише. Увозници су се уозбиљили. Нема више много малих, већ неколико великих фирми које се баве увозом. А квалитет домаће рибе је стандардно доброг квалитета, као и раније – објаснио је тада Милан Балтић, професор Факултета ветеринарске медицине и председник комисије која је оцењивала квалитет рибе у овом истраживању.

– Резултати истраживања које смо спровели са Покретом за заштиту потрошача показују да је туњевина у конзервама једна од најквалитетнијих риба на нашем тржишту. Осим тога, и купци је воле, јер садржи само комадиће меса, а добра је и за здравље због задовољавајућег масно-киселинског састава. Стране фабрике их за наше трговце и дистрибутере праве по специјалним наруџбинама и тако добијамо производ који у потпуности одговара нашим правилницима – рекао је Балтић.

И док су на рафовима цене све веће, није мали број оних који на бувљацима и пијацама пазаре конзерве туњевине. Главни разлог је, кажу, цена будући да је ту овај производ и до 40 динара јефтинији. Из инспекција ипак упућују савет да би куповину ван продавница требало избегавати и пазарити само у регистрованим радњама.

------------------------------------------------------------------------- 

Домаћи једино шаран и скуша

Две трећине рибе на нашем тржишту потиче из увоза, док је свега једна трећина домаће производње. Од увозне рибе 50 одсто отпада на смрзнуту, 25 одсто су конзерве, а остатак чине друге врсте, попут свеже коју набављамо у суседним државама. Потрошачи који у време предстојећег поста буду похрлили у рибарнице и супермаркете куповаће ослић који нам углавном стиже из Аргентине и скушу из Ирске. Конзерве су напуњене тајландском и мароканском сардином и туњевином, док из Јадранског мора углавном добијамо сардину, објашњавају трговци, додајући да увозна смрзнута риба стиже на наше трпезе и из Шпаније, Кине, Вијетнама и Републике Српске, а трговци нуде и рибу из домаћих рибњака и река.

– Шаран који купујемо је најчешће наш, а слично је и са пастрмком. Лови се у водама у планинским пределима западне Србије – кажу стручњаци.

С. Деспотовић