Асанж: Клинтонова би требало да оде

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – „Хилари Клинтон треба да поднесе оставку ако се потврди да је она наредила да америчке дипломате шпијунирају Уједињене нације супротно међународним конвенцијама чији су потписник и САД. Да, онда треба да оде због тога”.

Овај захтев је упутио нико други него тренутни амерички „непријатељ број један”, Џулијан Асанж, аустралијски новинар, оснивач „Викиликса”, организације која је, објављивањем тајног архива Стејт департмента, изазвала највећи дипломатски скандал у историји.

Асанж, против кога америчке власти припремају кривичну пријаву, и који је доспео и на црвену потерницу Интерпола, ово је изјавио у уторак, у 36-минутном интервјуу магазину „Тајм”, „са непознате локације”, преко интернет сервиса „Скајп”, који омогућава да се саговорници и гледају док разговарају. Угледни амерички магазин је већ обелоданио да је он међу најужим кандидатима за традиционалну „личност године”.

Херој или антихерој ових дана, зависно из ког угла се гледа, најавио је да ће бити још сензационалних открића, како међу дипломатским депешама, тако и нових материјала. „Викиликс” ће тако у јануару почети да објављује садржаје имејл преписке менаџерских врхова из срца америчке финансијске индустрије, са Волстрита, који, како је дан пре разговора са „Тајмом” изнео у интервјуу „Форбсу”, показују да тамо постоји „екосистем корупције”.

Асанж је свестан да свака држава света чека да на ред дођу „њени папири”, депеше које обелодањују оно што су америчке дипломате јављале из њених престоница. Он, међутим, каже да су сви документи који излазе на видело „пажљиво редиговани”, било у „Викиликсу”, било у новинским редакцијама које су потписале партнерске уговоре. Напоменуо је да је у овом погледу формално затражена и помоћ Стејт департмента, која је, такође формално, одбијена.

На питање да ли је оно што је учинио „морално”, одговорио је да је реч о „чину грађанске непослушности”, и да његова организација настоји да свет учини „цивилизованијим”. При том не крши закон, јер се, вели, успешно одбранила од преко сто „правних напада”.

Стејт департмент је, преко помоћника државног секретара Филипа Краулија, Асанжеа пак на редовном дневном брифингу окарактерисао као „анархисту”. Објављивање садржаја поверљивих депеша Краули је том приликом описао „као озбиљну ситуацију”, уз поруку да ће бити учињено све могуће да се ефекат тога „минимизира”. Оно што је у том процесу битно, то је да су односи са другим земљама „вођени националним и заједничким интересима”, али и „обостраним уважавањем”, па ће, сходно томе, бити учињено све да се отклони штета тамо где је начињена.

Да врх Стејт департмента користи све прилике управо ка овом циљу, амортизовању штете, потврдио је и иступ Вилијема Барнса, подсекретара за политичке послове, који је у говору на Америчкој академији за дипломатију поручио да ће „бити потребно време и тежак рад да се обнови поверење” и да су због свега данашње дипломате пред изазовом који није имала ниједна генерација пре њих.

Секретар за одбрану Роберт Гејтс је међутим оценио да се ефекат афере „предимензионира”, уз оцену да друге државе не сарађују с Америком зато што јој верују или не верују и зато што је воле, него због сопствених интереса. Афера јесте непријатна, али је њен учинак, по Гејтсу, „сасвим скроман”.

Реакције првака из опозиционог политичког спектра су међутим биле веома радикалне. Миљеница крајње деснице Сара Пејлин је за овај „фијаско” директно окривила председника Барака Обаму, док је њен партнер на председничким изборима 2008, сенатор Џон Мекејн за цео скандал окривио и домаћег актера, „Њујорк тајмс”, зато што је, својом улогом „партнера” у објављивању материјала „Викиликса”, целој ствари дао виши степен важности.

Најдаље је отишао Мајк Хакаби, бивши гувернер Аризоне, и један од могућих републиканских кандидата за председника 2012, изјавом да је погубљење сасвим одговарајућа казна за онога ко је архив Стејт департмента доставио „Викиликсу”. То се очигледно односи на редова Бредли Менинга, који је у затвору чекајући суђење због тога што је на свом радном месту у Багдаду прошле године са затворене интернет мреже владе ископирао архиве војске и дипломатије и доставио их „Викиликсу”.

Афера још одјекује у америчкој јавности, али је очигледно да је њен главни удар прошао и да је сада у току „смиривање тла”, збрињавање жртава и процена штете – као после сваког великог земљотреса.

Милан Мишић