Asanž: Klintonova bi trebalo da ode

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – „Hilari Klinton treba da podnese ostavku ako se potvrdi da je ona naredila da američke diplomate špijuniraju Ujedinjene nacije suprotno međunarodnim konvencijama čiji su potpisnik i SAD. Da, onda treba da ode zbog toga”.

Ovaj zahtev je uputio niko drugi nego trenutni američki „neprijatelj broj jedan”, Džulijan Asanž, australijski novinar, osnivač „Vikiliksa”, organizacije koja je, objavljivanjem tajnog arhiva Stejt departmenta, izazvala najveći diplomatski skandal u istoriji.

Asanž, protiv koga američke vlasti pripremaju krivičnu prijavu, i koji je dospeo i na crvenu poternicu Interpola, ovo je izjavio u utorak, u 36-minutnom intervjuu magazinu „Tajm”, „sa nepoznate lokacije”, preko internet servisa „Skajp”, koji omogućava da se sagovornici i gledaju dok razgovaraju. Ugledni američki magazin je već obelodanio da je on među najužim kandidatima za tradicionalnu „ličnost godine”.

Heroj ili antiheroj ovih dana, zavisno iz kog ugla se gleda, najavio je da će biti još senzacionalnih otkrića, kako među diplomatskim depešama, tako i novih materijala. „Vikiliks” će tako u januaru početi da objavljuje sadržaje imejl prepiske menadžerskih vrhova iz srca američke finansijske industrije, sa Volstrita, koji, kako je dan pre razgovora sa „Tajmom” izneo u intervjuu „Forbsu”, pokazuju da tamo postoji „ekosistem korupcije”.

Asanž je svestan da svaka država sveta čeka da na red dođu „njeni papiri”, depeše koje obelodanjuju ono što su američke diplomate javljale iz njenih prestonica. On, međutim, kaže da su svi dokumenti koji izlaze na videlo „pažljivo redigovani”, bilo u „Vikiliksu”, bilo u novinskim redakcijama koje su potpisale partnerske ugovore. Napomenuo je da je u ovom pogledu formalno zatražena i pomoć Stejt departmenta, koja je, takođe formalno, odbijena.

Na pitanje da li je ono što je učinio „moralno”, odgovorio je da je reč o „činu građanske neposlušnosti”, i da njegova organizacija nastoji da svet učini „civilizovanijim”. Pri tom ne krši zakon, jer se, veli, uspešno odbranila od preko sto „pravnih napada”.

Stejt department je, preko pomoćnika državnog sekretara Filipa Kraulija, Asanžea pak na redovnom dnevnom brifingu okarakterisao kao „anarhistu”. Objavljivanje sadržaja poverljivih depeša Krauli je tom prilikom opisao „kao ozbiljnu situaciju”, uz poruku da će biti učinjeno sve moguće da se efekat toga „minimizira”. Ono što je u tom procesu bitno, to je da su odnosi sa drugim zemljama „vođeni nacionalnim i zajedničkim interesima”, ali i „obostranim uvažavanjem”, pa će, shodno tome, biti učinjeno sve da se otkloni šteta tamo gde je načinjena.

Da vrh Stejt departmenta koristi sve prilike upravo ka ovom cilju, amortizovanju štete, potvrdio je i istup Vilijema Barnsa, podsekretara za političke poslove, koji je u govoru na Američkoj akademiji za diplomatiju poručio da će „biti potrebno vreme i težak rad da se obnovi poverenje” i da su zbog svega današnje diplomate pred izazovom koji nije imala nijedna generacija pre njih.

Sekretar za odbranu Robert Gejts je međutim ocenio da se efekat afere „predimenzionira”, uz ocenu da druge države ne sarađuju s Amerikom zato što joj veruju ili ne veruju i zato što je vole, nego zbog sopstvenih interesa. Afera jeste neprijatna, ali je njen učinak, po Gejtsu, „sasvim skroman”.

Reakcije prvaka iz opozicionog političkog spektra su međutim bile veoma radikalne. Miljenica krajnje desnice Sara Pejlin je za ovaj „fijasko” direktno okrivila predsednika Baraka Obamu, dok je njen partner na predsedničkim izborima 2008, senator Džon Mekejn za ceo skandal okrivio i domaćeg aktera, „Njujork tajms”, zato što je, svojom ulogom „partnera” u objavljivanju materijala „Vikiliksa”, celoj stvari dao viši stepen važnosti.

Najdalje je otišao Majk Hakabi, bivši guverner Arizone, i jedan od mogućih republikanskih kandidata za predsednika 2012, izjavom da je pogubljenje sasvim odgovarajuća kazna za onoga ko je arhiv Stejt departmenta dostavio „Vikiliksu”. To se očigledno odnosi na redova Bredli Meninga, koji je u zatvoru čekajući suđenje zbog toga što je na svom radnom mestu u Bagdadu prošle godine sa zatvorene internet mreže vlade iskopirao arhive vojske i diplomatije i dostavio ih „Vikiliksu”.

Afera još odjekuje u američkoj javnosti, ali je očigledno da je njen glavni udar prošao i da je sada u toku „smirivanje tla”, zbrinjavanje žrtava i procena štete – kao posle svakog velikog zemljotresa.

Milan Mišić