Оазе живота на Антарктику

ХИДРОЛОГИЈА  
Антарктик није толико суров и јалов, као што би вам се учинило када бисте авионом надлетали бескрајна снежна пространства. Неколико хиљада метара испод вечитог белог покривача постоје “оазе живота”, и то није богзнакакво изненађење.

Научници су недавно, међутим, били и зачуђени и задивљени откривши први пут мноштво подземних речних токова и језера (других око 145), који прекривају површину један и по пута већу од Сједињених Држава, на дубини и до четири километра! Подземна мрежа одликује се рекама што обиљем надмашују Амазон, а језера – 30 милиона година нетакнута – врве од сићушних микроорганизама који непрестано пливају трагајући за храном. Своје оброке налазе у подводним стенама из којих исисавају минерале.

Уколико бисте разгрнули или уклонили џиновски леденн прекривач, а он није тањи од два километра, пред очима би се указао величанствен призор водених слапова којима се хладна вода прелива из вишег у ниже језеро. Крајолик и живот који ниједан истраживач није ни наслућивао пре десетак година, објашњава геофизичар Мајкл Стединџер са Колумбија универзитат у Њујорку.

Микроби у жилицама леда

Ни у чему друкчији од ма којег сличног на нашој планети.

Вода из језера се никада не заледи зато штоје покривена огромним наслагама леда, чувајући топлоту која је загрева успињући из Земњине утробе. Приликом обнављања комади леда се одвајају и лагано клизећи стижу на коначно одредиште – океан који окружује седми континент.

А само пре петнестак година веровало да је снег сасвим залеђен до стеновитог тла. Нова осматрања су оповргла уврежену претпостваку. Шта ли ћемо тек сазнати када се ускоро у извиђање запути летелица с најсавременијим радаром чији зраци лако пролазе кроз хиљадама година наслагани лед?(/slika2)

Извесно је дознаћемо за знатно више језера, али колико то нико није спреман у овом часу да нагађа. Истражен је веома мали део Антарктика, и даље “непознате земље”, највише због тога што је то најнеприступачнији предео на планети. Касних деведесетих минулог столећа стручњаци су сматрали да су подледничка језера необична и ретка, сада су малтене уверени да су такве појаве навелико уобичајене. До пре коју годину сумњало да се у овим суровим условима ишта живо може да претраје.

Проучавања живота у леду широко се отварају врата, нарочито откако су у језеру Исток (Васток) Руси пронашли микробе који једући стене из минерала црпу енергију за преживљавање. Када су упоређени одсечци ДНК извађени из леда са сличнима у банци података испоставило се да су слични, наговешћујући да сродни организми обитавају у води дубоко под леденим покровом. Микроби су у стању да опстану у жилицама између залеђених кристала леда, и то веома удобно јер им пребивалиште није нимало тесно.

Несија нема, чега има

Има ли наде да се наиђе на крупнија и сложенија створења?

Изгледи су мали зато што до тих дубина, а особито ако су прекирвене дебелим наслагама, допире веома мало енергије. Не очекујте никаква чудовишта, најмање налик неухватљивој огромној аждаји из Лох Неса. Али хидротермални испусти на дну Истока увелико сличне врелим изворима на у дубинама океана, а то значи да су богати енергетско-хранљивим састојцима. Дакле, не искључује се ни напреднија створењца.

Руси су, уосталом, започели бушења да би стигли до чврсте подлоге на 3.800 метара дубине и извукли узорке. Уколико успеју, имаће прве очигледне доказе чега има или нема у језеру које је опажено тек 1996. на сателитским снимцима.

Подледна језера и реке сачувале су милионима година некоришћену ризницу природних записа климатских промена, особито у вези с развићем живот света. Завирити у ове податке исто је као прочитати прошлост у својеврсној “кристалној кугли”. Поврх тога, на основу изливања воде могуће је одгонетнути како су се обликовали и преобликовали континенти у прадавна времена.

Ни то није последње научничко очекивање: забачена ледена пустиња на јужном полу много подсећа на слична подручја на Марсу и Јупитеровом пратиоцу Европи. Зар није целисходније и исплативије на Земљи подобрно испитати и изучити све околности у којима опстају најпростији микророганизми, пре него што се пошаљу скупе летелице на далеку пут. У скорашњем издању “Часописа за астробиологију” амерички научници су описали како живот може да се одржи, управо, испод површине Марса.

Антарктик још скрива многе тајне које би човечанству користиле; изобиље слатке воде за пиће да и не помињемо.