Статус без „мерцедеса”

Овај виртуелни лексикон отварају и деца од осам година. За тинејџере важи правило да без профила на „Фејсу“ као да не постоје, а велика је вероватноћа да ће у плаво-белој „књизи лица“ срести и тетке, баке, професоре... Србија је према новијим подацима на самом европском врху по коришћењу Фејсбука у односу на укупан број корисника Интернета. Срби су, по свим подацима, и виртуелно друштвенији од многих других нација .

Тренутно је Марк Закерберг (26) најмлађи милијардер на свету, а виртуелна планета коју је пре шест година покренуо из студентске собе нарасла је на 500 милиона „становника“. И скоро да нема дана да се не појави нека вест која открива последице овог новог отвореног и повезаног света: израелска војска преко Фејсбука уходи девојке које ескивирају служење армије, шеф британских шпијуна је виђен у купаћим гаћама; немачке компаније уводе забрану за Фејсбук на послу, јер тврде да смањује продуктивност и представља опасност; професори у Америци остају без посла због непристојних коментара испод слика својих ученика...

Магија планетарног контакта

У чему је магична привлачност Фејсбука? Колико се променио начин комуникације у 21. веку ако за две секунде можемо да пронађемо друга из првог разреда који се давно иселио на Нови Зеланд, и да потом пратимо како му расту деца и где иде на летовање? Жеља Марка Закерберга да „свет буде отвореније место“ у великој мери се остварила, а шта та отвореност значи и да ли носи и неке опасности „Политика“ ће покушати да истражи у наредним бројевима.

Социолог Србобран Бранковић развејава уобичајена страховања да Фејсбук и Интернет отуђују људе. (/slika2)

– Ми смо истраживање о коришћењу Интернета и Фејсбука покренули са основним питањем да ли тако масовно коришћење одвлачи људе од личне, непосредне комуникације. Мерили смо број минута који испитаник дневно проведе на Интернету и у комуникацији са укућанима, пријатељима, познаницима... Наши резултати су показали да људи који више времена проведе на Интернету истовремено више времена проведе у непосредном контакту, што изгледа парадоксално али је објашњиво. Постоје људи који имају мању или већу потребу за комуницирањем. Они који имају натпросечну потребу пригрлили су Интернет као ново поље на ком могу да задовоље ту своју потребу – објашњава Бранковић, директор Медија Галупа.

Осим што је премостио физички простор, па можете да имате пријатеља из Канаде, Бразила или Јужноафричке Републике, Фејсбук премошћава и социјални простор.

– Ако би се сва комуникација сводила на изласке, тешко да би се превазишла препрека припадности различитим слојевима, јер не излазе на иста места људи који возе спортске „мерцедесе” и они из других слојева. На Фејсбуку је могуће и да се такве комуникације успоставе, што мислим да је кључна промена. Много је већа могућност да се покажеш, а није потребна вечерња тоалета нити најновије патике, јер се то тамо не види – наглашава Бранковић.

Он додаје да не спада у катастрофичаре који у томе виде нешто што ће затрти класичан свет, већ мисли да се свет мења из темеља и да се сама дефиниција комуникације променила.

И по хиљаду пријатеља

Социолог Далибор Петровић каже да је Фејсбук наш приватни живот претворио у јавни и да постоји притисак са свих страна да личне ствари износимо у јавност.

– За младе људе се каже да ако ниси на „Фејсу” као да не постојиш, јер он ако није на Фејсбуку није део друштва, на неки начин је одбачен и изолован. Притисак врше и медији, јер промовишу такав начин понашања, мада медији у Србији шире параноју, што такође није суштина – каже Петровић.

Просечан број пријатеља на Фејсбуку је 130, али их тинејџери често имају по неколико стотина, па и више од хиљаду.

– Далеко од тога да су то ваши пријатељи, то су само контакти који служе за задовољавање потреба. Кад говоримо о пријатељству, имамо идиличне представе о дубоком пријатељству, а таква су чак и у правом животу реткост. Очигледно је да данас преовлађује квантитативни приступ и да много више вреде ови површни контакти него дубоке везе. Не у психолошком смислу већ у смислу просперитета, бољитка – истиче Петровић.

На овај начин ствара се социјални капитал од такозваних слабих веза. То је појам којим социолози описују друга из разреда или познаника са журке, насупрот правим пријатељима и члановима породице. Те везе су значајне, јер проширују могућности и перспективе које се у породици и међу пријатељима не би нашле, јер смо са њима већ разменили информације.

Љубиша Бојић, који на Универзитету у Лиону ради докторску тезу о утицају медија на друштво, сматра да је Фејсбук исто што и „Велики брат” – бег од стварности.

– Неки користе Фејсбук да би се спријатељили са новим људима, одржали контакт са старим или разменили нека знања. То је здраво коришћење. Ипак, моје мишљење је, а то су потврдила и нека истраживања, да га већина људи користи као замену за дружење, што је исто као кад гледају „Великог брата”. Само, Фејсбук је још опаснији од „Великог брата”, јер ви имате привид да ту нешто радите, да се ту нешто дешава, а у суштини та комуникација је само привид, јер из те комуникације не произилази ништа реално. Постоји слоган да је Фејсбук друштвена мрежа недруштвених људи – каже Бојић, председник управног одбора Позитив центра за дигиталне медије.

– Ако ништа друго, пошто је виртуелна копија друштва, Фејсбук даје увид у личности својих корисника и њихове ставове на основу група којима припадају. То је слика болесног егоистичног друштва што се види само по манији фотографисања. Када погледамо профиле, видимо да су људи концентрисани на своју спољашњост. То је болест модерног времена – додаје Бојић.  

Он објашњава да се на основу времена проведеног на Фејсбуку може закључити да ли је у питању здрава употреба, јер немогуће је да особа проводи 10 сати на овој мрежи, а да то није замена за дружење.

Јелена Каваја

------------------------------------------------------

Дама која не крије године ни на Фејсбуку

Милица Стојковић, уметница и новинарка, недавно је прославила 79. рођендан. Тим поводом стигло јој је много честитки и на Фејсбуку, где је у личним подацима навела тачан датум рођења, не кријући године. Налог је отворила у школи за веб-новинаре 2008. и од тада је број пријатеља нарастао на скоро 600.

– Велика је мода имати профил на Фејсбуку и било шта објављивати. Истини за вољу, поред оних који са другима деле веома корисна обавештења, на пример друштво за напуштене животиње „Риска”, има и оних који управо млате празну сламу и на тај начин „краду” наше драгоцено време. Ипак је то само једна друштвена игра и усмеравање на спорт пружа неупоредива задовољства – каже Стојковићева, бивша прва виолина Симфонијског оркестра РТС-а, представник за штампу РТС-а и најстарији веб-новинар у Србији.

Она каже да свакога дана добија огроман број позива за разне догађаје, пријатељства, линкове ка разним прилозима, учлањење у различите групе и слично.

– То изискује цели радни дан и није ми познато како то постижу други људи. Морала сам да елиминишем скоро све те позиве, али и да понеки видео прилог са занимљивим уметником одгледам. Једноставно, од те количине позива сам се бранила као кишобраном од кише – објашњава Милица Стојковић.(/slika3)