Комшије, а срели се виртуелно

„Закербергу, хвала ти, захваљујући теби сам упознао жену свог живота!“ Овакав коментар оставио је један становник Србије на текст о Фејсбуку, иако тема није било упознавање, већ недовољна заштита приватности на овој мрежи. Људима који имају проблем у друштвеној комуникацији Фејсбук је отворио нове неслућене могућности и то је један од разлога зашто неодољиво привлачи све старосне групе.

– Близак контакт између људи је увек нешто чему се тежи и што је драгоцено, али у исто време изазива огроман страх. Фејсбук мири те две ствари. Човек има доживљај да је близак, да остварује комуникацију, али у исто време држи дистанцу и може да има контролу над степеном блискости. То је моменат који привлачи људе неодољивом снагом. Али губи се оно што је најдрагоценије и незаменљиво, а то је прави људски контакт лицем у лице, очи у очи – каже психијатар др Вида Ракић-Глишић.

Двадесетогодишњи студент из унутрашњости шест дана је седео закључан у изнајмљеном стану у Београду. Породици није одговарао на телефонске позиве. Када су родитељи сазнали да је све то време провео с пријатељима, али оним виртуелним, на Фејсбуку, решили су да потраже помоћ стручњака. На психијатријски кауч све чешће долазе и брачни партнери када открију да неко трећи, скривен иза компјутерског монитора, зна њихове најдубље тајне.

– Дешавало се да брачни партнери имају свако свој профил на Фејсбуку и ту су настајали ломови. Најопасније је када један од партнера не зна шта његов партнер ради на компјутеру и онда открије разне врсте контаката и најдубље отварање – каже др Ракић-Глишић.

Млади варају себе и родитеље, не иду на предавања, не друже се, приковани су за компјутер, партнери варају један другог. Зашто долази до те врсте варања?

– То значи да примарни однос није у реду. Ако неко шест дана седи за компјутером, то је дијагностички показатељ да нешто у његовој породици, партнерском или пријатељском односу није у реду и да се излаз тражи на другој страни – објашњава др Ракић-Глишић.Примаријус др Војислав Ћурчић, психијатар-психоаналитичар, сматра да је отуђеност друштва можда најодговорнија за популарност Фејсбука.

– Најдрастичнији, али и најсимпатичнији пример који знам јесте упознавање преко Фејсбука двоје младих људи који живе у истој згради. Међутим, његовој популарности доприноси и то што даје могућност људима који имају проблем у директној комуникацији, као и могућност упознавања нових људи широм света, што јесте занимљиво, узбудљиво и обогаћујуће. С обзиром на то да је немогуће преобратити свет и учинити га опет неотуђеним, Фејсбук, уз разумну селективност и опрезност, ипак јесте добра опција – каже др Ћурчић.

Осећај да цео свет зна шта мисле, шта им се дешава, колико су занимљиви, даје неким људима, пре свега младима, осећај личне важности и може имати позитиван психолошки ефекат. Међутим, један од великих недостатака ове и других сличних мрежа јесте то што један број учесника оваквим дружењем замењује реалан живот и обезбеђује виртуелне социјалне релације, истиче наш саговорник.

Прошлогодишње истраживање међу студентима на Универзитету Пенсилваније показало је да се онај ко има много пријатеља на Фејсбуку сматра популарним, привлачним и пуним самопоуздања, али да свако ко има више од 800 пријатеља у очима других делује као несигурна особа.

– Млади који имају велики, чак и неприродно велики број „пријатеља” на Фејсбуку имају осећај сигурности, сопствене важности и нешто већег самопоуздања – то јесте циљ велике листе „пријатеља”. Међутим, ова врста самопоуздања је привидна и привремена, једнако као и ношење брендиране гардеробе, скупих мобилних телефона, аутомобила и показивање на местима која су у моди. Једини прави начин за подизање самопоуздања су лично задовољство, лична постигнућа, осећај личне остварености и испуњен живот – наглашава др Ћурчић.

Јелена Каваја