Komšije, a sreli se virtuelno

„Zakerbergu, hvala ti, zahvaljujući tebi sam upoznao ženu svog života!“ Ovakav komentar ostavio je jedan stanovnik Srbije na tekst o Fejsbuku, iako tema nije bilo upoznavanje, već nedovoljna zaštita privatnosti na ovoj mreži. Ljudima koji imaju problem u društvenoj komunikaciji Fejsbuk je otvorio nove neslućene mogućnosti i to je jedan od razloga zašto neodoljivo privlači sve starosne grupe.

– Blizak kontakt između ljudi je uvek nešto čemu se teži i što je dragoceno, ali u isto vreme izaziva ogroman strah. Fejsbuk miri te dve stvari. Čovek ima doživljaj da je blizak, da ostvaruje komunikaciju, ali u isto vreme drži distancu i može da ima kontrolu nad stepenom bliskosti. To je momenat koji privlači ljude neodoljivom snagom. Ali gubi se ono što je najdragocenije i nezamenljivo, a to je pravi ljudski kontakt licem u lice, oči u oči – kaže psihijatar dr Vida Rakić-Glišić.

Dvadesetogodišnji student iz unutrašnjosti šest dana je sedeo zaključan u iznajmljenom stanu u Beogradu. Porodici nije odgovarao na telefonske pozive. Kada su roditelji saznali da je sve to vreme proveo s prijateljima, ali onim virtuelnim, na Fejsbuku, rešili su da potraže pomoć stručnjaka. Na psihijatrijski kauč sve češće dolaze i bračni partneri kada otkriju da neko treći, skriven iza kompjuterskog monitora, zna njihove najdublje tajne.

– Dešavalo se da bračni partneri imaju svako svoj profil na Fejsbuku i tu su nastajali lomovi. Najopasnije je kada jedan od partnera ne zna šta njegov partner radi na kompjuteru i onda otkrije razne vrste kontakata i najdublje otvaranje – kaže dr Rakić-Glišić.

Mladi varaju sebe i roditelje, ne idu na predavanja, ne druže se, prikovani su za kompjuter, partneri varaju jedan drugog. Zašto dolazi do te vrste varanja?

– To znači da primarni odnos nije u redu. Ako neko šest dana sedi za kompjuterom, to je dijagnostički pokazatelj da nešto u njegovoj porodici, partnerskom ili prijateljskom odnosu nije u redu i da se izlaz traži na drugoj strani – objašnjava dr Rakić-Glišić.Primarijus dr Vojislav Ćurčić, psihijatar-psihoanalitičar, smatra da je otuđenost društva možda najodgovornija za popularnost Fejsbuka.

– Najdrastičniji, ali i najsimpatičniji primer koji znam jeste upoznavanje preko Fejsbuka dvoje mladih ljudi koji žive u istoj zgradi. Međutim, njegovoj popularnosti doprinosi i to što daje mogućnost ljudima koji imaju problem u direktnoj komunikaciji, kao i mogućnost upoznavanja novih ljudi širom sveta, što jeste zanimljivo, uzbudljivo i obogaćujuće. S obzirom na to da je nemoguće preobratiti svet i učiniti ga opet neotuđenim, Fejsbuk, uz razumnu selektivnost i opreznost, ipak jeste dobra opcija – kaže dr Ćurčić.

Osećaj da ceo svet zna šta misle, šta im se dešava, koliko su zanimljivi, daje nekim ljudima, pre svega mladima, osećaj lične važnosti i može imati pozitivan psihološki efekat. Međutim, jedan od velikih nedostataka ove i drugih sličnih mreža jeste to što jedan broj učesnika ovakvim druženjem zamenjuje realan život i obezbeđuje virtuelne socijalne relacije, ističe naš sagovornik.

Prošlogodišnje istraživanje među studentima na Univerzitetu Pensilvanije pokazalo je da se onaj ko ima mnogo prijatelja na Fejsbuku smatra popularnim, privlačnim i punim samopouzdanja, ali da svako ko ima više od 800 prijatelja u očima drugih deluje kao nesigurna osoba.

– Mladi koji imaju veliki, čak i neprirodno veliki broj „prijatelja” na Fejsbuku imaju osećaj sigurnosti, sopstvene važnosti i nešto većeg samopouzdanja – to jeste cilj velike liste „prijatelja”. Međutim, ova vrsta samopouzdanja je prividna i privremena, jednako kao i nošenje brendirane garderobe, skupih mobilnih telefona, automobila i pokazivanje na mestima koja su u modi. Jedini pravi način za podizanje samopouzdanja su lično zadovoljstvo, lična postignuća, osećaj lične ostvarenosti i ispunjen život – naglašava dr Ćurčić.

Jelena Kavaja