Како Авганистан пљачка Америку

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – „Њујорк тајмс” у јучерашњем петом од укупно девет најављених наставака досијеа „Викиликс” износи садржај тајних дипломатских депеша које досад најуверљивије потврђују оно о чему се овде већ дуго јавно зна: да Америка, подржавајући авганистанску владу као свог партнера, одржава и један од најкорумпиранијих режима на свету.

Мито изнуда и проневере су норма у Авганистану, а поштен човек је црна овца, резиме је стотине извештаја које су у Стејт департмент послале дипломате из Кабула, међу којима су најупечатљивији они које потписује некадашњи генерал, а данас амбасадор Карл Ајкенбери.

У једној од депеша се тако преноси објашњење једног авганистанског функционера о томе како његове колеге „у четири фазе” скидају кајмак са америчких инвестиција у тој земљи. Прва је на тендеру за учешће у реализацији пројекта, друга је када се прибављају грађевинске дозволе, трећа током градње, а четврта – на церемонији отварања!

Ово сасвим потврђује једну опаску коју је овај дописник чуо у Кабулу у јулу прошле године: „Авганистанци пљачкају Америку, а да при том не мрдају изван својих граница”. „Транспаренси интернешенел”, невладина организација која прати степен корупције широм света, Авганистан у овој категорији ставља на треће место, после Сомалије и Мјанмара.

Депеше, према анализи „Њујорк тајмса”, јасно предочавају уверење америчких дипломата да проблем почиње у самом врху режима. На много места помињу се председник Карзаи и његово непосредно окружење, укључујући ту и његовог брата Ахмеда Валија Карзаија, моћног човека у покрајини Кандахар и актера у највећем авганистанском бизнису: производњи и кријумчарењу опијума и хероина.

Карзаи је, на пример, лично помиловао четири официра пограничне полиције ухваћене у шверцу 124 килограма хероина и лично интервенисао у процесу против једног кријумчара, сина његовог богатог пријатеља, претивши да ће лично преузети контролу над контролорима корупције кад год би се опасно приближили његовом кабинету. „Чини се да Американци узалуд трагају за поштеним партнером”, закључује „Њујорк тајмс”, износећи неколико примера како су за неке од министара прво најпре констатовали да су „чисти”, да би се накнадно показало како су у корупцију огрезли као и сви други.

Пример за то је Ахмед Зија Масуд, брат легендарног борца против совјетске окупације Ахмеда шах Масуда (коме је у центру града подигнут споменик). Американци су у њему видели и могућу замену за Карзаија на месту шефа државе.

Мишљење су променили када је Масуд прошле године ухваћен на царини у покушају да у Уједињене Арапске Емирате изнесе 52 милиона долара у готовини. Масуд је демантовао да се тако нешто догодило, објашњавајући да је „50 милиона у новчаницама довољно да напуни једну собу”. Али га је демантовала чињеница да, упркос званичној плати од неколико стотина долара, поседује вилу у најлуксузнијем делу Дубаија, испред које је паркиран „ролс-ројс”.

Депеше наводе и да Министарство транспорта годишње од камионџија као таксе убира 200 милиона долара, али од тога само 30 милиона завршава у буџету.

Др Сајед Фатими, министар здравља, пожалио се америчким дипломатама у јануару да му посланици парламента траже паре – 1.000 долара по гласу – да би потврдили његово именовање, што је такође констатовано у једној депеши.

И тако редом. Иако све то знају и мада су већ поодавно „изгубили апетит за изградњу нације” у Авганистану, у Вашингтону немају избора да него „да праве компромисе са корумпираним људима” – да би партнерима у тамошњем рату дали бар мрвицу кредибилитета.

Милан Мишић

-----------------------------------------------------------

Закон против „Викиликса”

Вашингтон – Сенатор Џозеф Либерман предложио је у Конгресу закон који објављивање имена америчких обавештајних извора проглашава кривичним делом, што је оцењено као покушај да се спречи реприза скандала који је изазван обелодањивањем тајног архива америчке дипломатије од стране организације „Викиликс”.

Пошто по америчком уставу ниједан закон не може да делује ретроактивно, нова законска мера, ако буде изгласана и од председника потписана, требало би да спречи да се тако нешто догоди убудуће.

Нови закон би могао да буде споран и са становишта новинарских слобода у извештавању о неким поступцима америчких обавештајаца: у том контексту се наводи пример обелодањивања чињенице да су новинари били ти који су обелоданили да је бивши панамски диктатор Мануел Норијега био плаћени агент ЦИА. Објављивање неког сличног открића би, по новом закону, могло да буде кривично дело.

М. М.