Kako Avganistan pljačka Ameriku

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – „Njujork tajms” u jučerašnjem petom od ukupno devet najavljenih nastavaka dosijea „Vikiliks” iznosi sadržaj tajnih diplomatskih depeša koje dosad najuverljivije potvrđuju ono o čemu se ovde već dugo javno zna: da Amerika, podržavajući avganistansku vladu kao svog partnera, održava i jedan od najkorumpiranijih režima na svetu.

Mito iznuda i pronevere su norma u Avganistanu, a pošten čovek je crna ovca, rezime je stotine izveštaja koje su u Stejt department poslale diplomate iz Kabula, među kojima su najupečatljiviji oni koje potpisuje nekadašnji general, a danas ambasador Karl Ajkenberi.

U jednoj od depeša se tako prenosi objašnjenje jednog avganistanskog funkcionera o tome kako njegove kolege „u četiri faze” skidaju kajmak sa američkih investicija u toj zemlji. Prva je na tenderu za učešće u realizaciji projekta, druga je kada se pribavljaju građevinske dozvole, treća tokom gradnje, a četvrta – na ceremoniji otvaranja!

Ovo sasvim potvrđuje jednu opasku koju je ovaj dopisnik čuo u Kabulu u julu prošle godine: „Avganistanci pljačkaju Ameriku, a da pri tom ne mrdaju izvan svojih granica”. „Transparensi internešenel”, nevladina organizacija koja prati stepen korupcije širom sveta, Avganistan u ovoj kategoriji stavlja na treće mesto, posle Somalije i Mjanmara.

Depeše, prema analizi „Njujork tajmsa”, jasno predočavaju uverenje američkih diplomata da problem počinje u samom vrhu režima. Na mnogo mesta pominju se predsednik Karzai i njegovo neposredno okruženje, uključujući tu i njegovog brata Ahmeda Valija Karzaija, moćnog čoveka u pokrajini Kandahar i aktera u najvećem avganistanskom biznisu: proizvodnji i krijumčarenju opijuma i heroina.

Karzai je, na primer, lično pomilovao četiri oficira pogranične policije uhvaćene u švercu 124 kilograma heroina i lično intervenisao u procesu protiv jednog krijumčara, sina njegovog bogatog prijatelja, pretivši da će lično preuzeti kontrolu nad kontrolorima korupcije kad god bi se opasno približili njegovom kabinetu. „Čini se da Amerikanci uzalud tragaju za poštenim partnerom”, zaključuje „Njujork tajms”, iznoseći nekoliko primera kako su za neke od ministara prvo najpre konstatovali da su „čisti”, da bi se naknadno pokazalo kako su u korupciju ogrezli kao i svi drugi.

Primer za to je Ahmed Zija Masud, brat legendarnog borca protiv sovjetske okupacije Ahmeda šah Masuda (kome je u centru grada podignut spomenik). Amerikanci su u njemu videli i moguću zamenu za Karzaija na mestu šefa države.

Mišljenje su promenili kada je Masud prošle godine uhvaćen na carini u pokušaju da u Ujedinjene Arapske Emirate iznese 52 miliona dolara u gotovini. Masud je demantovao da se tako nešto dogodilo, objašnjavajući da je „50 miliona u novčanicama dovoljno da napuni jednu sobu”. Ali ga je demantovala činjenica da, uprkos zvaničnoj plati od nekoliko stotina dolara, poseduje vilu u najluksuznijem delu Dubaija, ispred koje je parkiran „rols-rojs”.

Depeše navode i da Ministarstvo transporta godišnje od kamiondžija kao takse ubira 200 miliona dolara, ali od toga samo 30 miliona završava u budžetu.

Dr Sajed Fatimi, ministar zdravlja, požalio se američkim diplomatama u januaru da mu poslanici parlamenta traže pare – 1.000 dolara po glasu – da bi potvrdili njegovo imenovanje, što je takođe konstatovano u jednoj depeši.

I tako redom. Iako sve to znaju i mada su već poodavno „izgubili apetit za izgradnju nacije” u Avganistanu, u Vašingtonu nemaju izbora da nego „da prave kompromise sa korumpiranim ljudima” – da bi partnerima u tamošnjem ratu dali bar mrvicu kredibiliteta.

Milan Mišić

-----------------------------------------------------------

Zakon protiv „Vikiliksa”

Vašington – Senator Džozef Liberman predložio je u Kongresu zakon koji objavljivanje imena američkih obaveštajnih izvora proglašava krivičnim delom, što je ocenjeno kao pokušaj da se spreči repriza skandala koji je izazvan obelodanjivanjem tajnog arhiva američke diplomatije od strane organizacije „Vikiliks”.

Pošto po američkom ustavu nijedan zakon ne može da deluje retroaktivno, nova zakonska mera, ako bude izglasana i od predsednika potpisana, trebalo bi da spreči da se tako nešto dogodi ubuduće.

Novi zakon bi mogao da bude sporan i sa stanovišta novinarskih sloboda u izveštavanju o nekim postupcima američkih obaveštajaca: u tom kontekstu se navodi primer obelodanjivanja činjenice da su novinari bili ti koji su obelodanili da je bivši panamski diktator Manuel Norijega bio plaćeni agent CIA. Objavljivanje nekog sličnog otkrića bi, po novom zakonu, moglo da bude krivično delo.

M. M.