Медведев: Циничне оцене америчких дипломата

„Нисмо параноични и нећемо руско-америчке односе везивати за овакву врсту открића (објављивање депеша америчке амбасаде у Москви на сајту „Викиликс”)”, изјавио је јуче руски председник Дмитриј Медведев. Релативно помирљива реченица, међутим, само је контратег на ваги огорчења који је први човек руске државе употребио после разговора са италијанским премијером Силвиом Берлусконијем, јуче у Јасној Пољани: „Оваква открића су веома сликовита, она показују сву меру цинизма таквих (дипломатских) оцена као и њихово преовлађујуће мноштво у спољној политици различитих држава. У овом случају на уму имам Сједињене Америчке Државе”, нагласио је Медведев, додавши да нема сумње да ће све што се дешавало у протеклих неколико дана сигурно штетити спољнополитичким контактима две земље и „одразити се на дух међусобних односа”.

Било је ово прво реаговање Медведева на објављивање америчке дипломатске преписке у којој је руски председник оцењен, како стоји у појединим депешама, као млађи члан тандема „Бетмен и Робин” и као „бледа и неодлучна особа”, а његова улога у вођењу државе поређена са значајем обичне – „чаше на столу”.

Како његов став не би остао једностран, Медведев није пропустио да дода: „Када би, не дај боже, до медија доспеле оцене које дају Министарство иностраних послова Руске Федерације и руске специјализоване службе, између осталог и о нашим америчким партнерима, верујем да би задовољство било једнако велико.”

Ипак, питање које се неминовно намеће јесте: откуд та врста квалификација које америчке дипломате шаљу централи у Стејт департменту. Ако пренебрегнемо често истицани синдром ароганције, карактеристичан за рад америчких представника изван своје земље, и даље остаје недоумица – у чију корист они, у ствари, раде.

Јер пре свега неколико дана „Лос Анђелес тајмс“ је објавио колумну из пера Дојла Макмануса под насловом „Учините то због Дмитрија, неће шкодити”. У тексту се навелико објашњава зашто би амерички Конгрес, у којем однедавно главну реч воде републиканци, требало да ратификује договор о стратешком наоружању СТАРТ, који су утаначили председници САД и Русије Барак Обама и Дмитриј Медведев.

Цела прича заснована је на бојазни америчке администрације да би, у случају одбацивања ратификације, то отворило пут руском премијеру Владимиру Путину да се после председничких избора 2012, поново врати на чело највеће државе на свету. У ситуацији када Американци, упркос противљењу Русије, не одустају од намере да у Европи изграде свој противракетни штит, останак Медведева на садашњој функцији очигледно се види као – „мање зло”.

„Председник Медведев је учинио велики напор да Русију усмери у правом правцу”, изјавио је Обама на недавном самиту НАТО-а у Лисабону, залажући се за што хитније усвајање СТАРТ-а. „Веома је важно да након једног оваквог договора партнера не оставимо на цедилу”, нагласио је амерички председник.

Слично је у Вашингтону говорио и потпредседник Џо Бајден: „Медведев је уложио све што је могао у овом смислу. Ко зна шта би на његовом месту учинио Путин. Моја претпоставка је да сигурно не би ишао овако далеко”, закључио је Бајден.

„Лос Анђелес тајмс” је, међутим, позив конгресменима „превео” на приземнији језик: „Ако не желите да ратификујете договор због њега самог, а нећете то да учините ни због Обаме, онда учините због Дмитрија – он је најбољи пријатељ којег имамо у Кремљу!”

Ако после свега додамо и оцену премијера Владимира Путина, изречену у интервјуу новинару Си-Ен-Ена Ларију Кингу, да би било „глупо да САД не ратификују договор на којем су саме инсистирале”, поставља се питање шта то ради амерички амбасадор у Москви Џон Бајерли кад Медведева пореди са – „чашом на столу“?

------------------------------------------------------

У чијим је рукама волан

Како подсећа руска интернет агенција „Њузру”, амерички амбасадор у Москви Џон Бајерли је још у фебруару ове године волео да препричава један руски виц: „Улази Медведев у нови аутомобил, седа на место возача, осврће се по кабини, посматра команде, педале, али нигде не види волан. Окреће се Путину и пита: ’Владимире Владимировичу, а где је волан?’ Путин из џепа вади даљински управљач и каже: ’Ја ћу да возим!’”