Пријатељи и новац без граница

Дугачка је листа онога шта чланови добијају од Фејсбука: забава, дружење, проналажење старих и далеких пријатеља, али поставља се питање шта он добија од нас. Ако се процењује да је тржишна вредност Закерберговог бизниса од 15 до 20 милијарди долара, а чланство је бесплатно и игрице су бесплатне (неке, додуше, прилично зарађују продајући виртуелни новац и добра за реалне паре), у чему се састоји та вредност?

Британски писац Том Хоџкинсон каже да је Фејсбук из пријатељства извукао капиталистичку вредност. „Тамо слободно можете да будете шта год хоћете само ако вам не смета да вас бомбардују рекламама. Фејсбук је још један хиперкапиталистички експеримент: можете ли направити новац од пријатељства. Можете ли створити заједницу без националних граница и продати људима кока-колу“, пише Хоџкинсон у колумни за „Гардијан“.

Судећи по рекламама које се пласирају на српским страницама ове мреже, Фејсбук је и овде узео знатан део огласног колача.

„Много је већи проценат оних који кликну на рекламу на Фејсбуку него на другим сајтовима“, објашњава Милоје Секулић, директор сектора за Интернет у агенцији Мекен Ериксон паблик рилејшенс:

– Ту је 500 милиона људи на једном месту о којима имате огроман број података, што даје могућност врло циљаног оглашавања. Ви оставите неке податке о себи, али то није много битно јер ту можете да лажете. Много је битније оно што ви радите на Фејсбуку. Техничка инфраструктура омогућава власницима, односно њиховим службама, да прате понашање корисника: шта им се допада, у којим групама су чланови, странице којих брендова посећују. И на основу тога  пласирају рекламе.

Бојан Рендулић, директор агенције „Фастбриџ“ која посредује у оглашавању преко Интернета, каже да Фејсбук има податке о корисницима које врло прецизно дели са оглашавачима, али само оне који су оглашавачима неопходни.

– Нама те податке не даје са именом и презименом, јер штити вашу приватност, али са агенцијама дели податке о годишту и интересовањима својих корисника. Могуће је на пример да своју поруку пласирате само девојкама из Београда које интересује висока мода. Фејсбук има добро решен огласни систем који омогућава тако прецизно таргетирање. Плаћање се врши по клику због чега је погодан и за мали бизнис са ограниченим буџетима – истиче Рендулић.

Међутим, не своди се све само на традиционални адвертајзинг, на рекламе које се пласирају обично са десне стране.

– За разлику од класичних реклама којима је циљ да изазову емоцију, ми преко Интернета комуницирамо вредност бренда. На Фејсбуку смо покренули фан-клуб љубитеља „лав“ пива и организујемо разне занимљиве активности. На пример, да чланови прогнозирају резултат на „зиду“, а првих 10 који погоде добију карте за утакмицу репрезентације. Таквом комуникацијом ствара се ближи контакт са корисницима. За Тошибу смо са писцем Марком Видојковићем организовали Фејсбук литерарни конкурс са темом „Дивљи дани мог лаптопа“. Добили смо преко 80 прича – каже Милоје Секулић из „Мекена“.

Компаније у свету отишле су корак даље у коришћењу социјалних медија. Истраживачи у Хјулит Пакарду хвале се да тачно могу да предвиде како ће неки филм проћи на благајни на основу тога колико се често помиње на Твитеру пре премијере.

Када је „Вирџин Атлантик“ обновио летове између Калифорније и Торонта, једна група људи је добила бесплатне летове. Срећнике је одабрала фирма која се хвали да уме да измери моћ на друштвеној мрежи Твитер, и то на тачно одређену тему. Бесплатан лет баш за ове путнике значио је да ће за резултат имати стотине хиљада „твитова“, да ће привући традиционалне медије на ову тему и имати бољи ефекат од класичне рекламе.

Форд је представио „фијесту“ на америчком тржишту тако што је стотину људи добило прилику да једно време вози овај ауто, а једини услов је био да о томе пишу на социјалним медијима.

Стручњаци то називају „економијом репутације“, када и потрошачи и компаније троше свој социјални капитал да би добили најбоље по најнижој цени.