Prijatelji i novac bez granica

Dugačka je lista onoga šta članovi dobijaju od Fejsbuka: zabava, druženje, pronalaženje starih i dalekih prijatelja, ali postavlja se pitanje šta on dobija od nas. Ako se procenjuje da je tržišna vrednost Zakerbergovog biznisa od 15 do 20 milijardi dolara, a članstvo je besplatno i igrice su besplatne (neke, doduše, prilično zarađuju prodajući virtuelni novac i dobra za realne pare), u čemu se sastoji ta vrednost?

Britanski pisac Tom Hodžkinson kaže da je Fejsbuk iz prijateljstva izvukao kapitalističku vrednost. „Tamo slobodno možete da budete šta god hoćete samo ako vam ne smeta da vas bombarduju reklamama. Fejsbuk je još jedan hiperkapitalistički eksperiment: možete li napraviti novac od prijateljstva. Možete li stvoriti zajednicu bez nacionalnih granica i prodati ljudima koka-kolu“, piše Hodžkinson u kolumni za „Gardijan“.

Sudeći po reklamama koje se plasiraju na srpskim stranicama ove mreže, Fejsbuk je i ovde uzeo znatan deo oglasnog kolača.

„Mnogo je veći procenat onih koji kliknu na reklamu na Fejsbuku nego na drugim sajtovima“, objašnjava Miloje Sekulić, direktor sektora za Internet u agenciji Meken Erikson pablik rilejšens:

– Tu je 500 miliona ljudi na jednom mestu o kojima imate ogroman broj podataka, što daje mogućnost vrlo ciljanog oglašavanja. Vi ostavite neke podatke o sebi, ali to nije mnogo bitno jer tu možete da lažete. Mnogo je bitnije ono što vi radite na Fejsbuku. Tehnička infrastruktura omogućava vlasnicima, odnosno njihovim službama, da prate ponašanje korisnika: šta im se dopada, u kojim grupama su članovi, stranice kojih brendova posećuju. I na osnovu toga  plasiraju reklame.

Bojan Rendulić, direktor agencije „Fastbridž“ koja posreduje u oglašavanju preko Interneta, kaže da Fejsbuk ima podatke o korisnicima koje vrlo precizno deli sa oglašavačima, ali samo one koji su oglašavačima neophodni.

– Nama te podatke ne daje sa imenom i prezimenom, jer štiti vašu privatnost, ali sa agencijama deli podatke o godištu i interesovanjima svojih korisnika. Moguće je na primer da svoju poruku plasirate samo devojkama iz Beograda koje interesuje visoka moda. Fejsbuk ima dobro rešen oglasni sistem koji omogućava tako precizno targetiranje. Plaćanje se vrši po kliku zbog čega je pogodan i za mali biznis sa ograničenim budžetima – ističe Rendulić.

Međutim, ne svodi se sve samo na tradicionalni advertajzing, na reklame koje se plasiraju obično sa desne strane.

– Za razliku od klasičnih reklama kojima je cilj da izazovu emociju, mi preko Interneta komuniciramo vrednost brenda. Na Fejsbuku smo pokrenuli fan-klub ljubitelja „lav“ piva i organizujemo razne zanimljive aktivnosti. Na primer, da članovi prognoziraju rezultat na „zidu“, a prvih 10 koji pogode dobiju karte za utakmicu reprezentacije. Takvom komunikacijom stvara se bliži kontakt sa korisnicima. Za Tošibu smo sa piscem Markom Vidojkovićem organizovali Fejsbuk literarni konkurs sa temom „Divlji dani mog laptopa“. Dobili smo preko 80 priča – kaže Miloje Sekulić iz „Mekena“.

Kompanije u svetu otišle su korak dalje u korišćenju socijalnih medija. Istraživači u Hjulit Pakardu hvale se da tačno mogu da predvide kako će neki film proći na blagajni na osnovu toga koliko se često pominje na Tviteru pre premijere.

Kada je „Virdžin Atlantik“ obnovio letove između Kalifornije i Toronta, jedna grupa ljudi je dobila besplatne letove. Srećnike je odabrala firma koja se hvali da ume da izmeri moć na društvenoj mreži Tviter, i to na tačno određenu temu. Besplatan let baš za ove putnike značio je da će za rezultat imati stotine hiljada „tvitova“, da će privući tradicionalne medije na ovu temu i imati bolji efekat od klasične reklame.

Ford je predstavio „fijestu“ na američkom tržištu tako što je stotinu ljudi dobilo priliku da jedno vreme vozi ovaj auto, a jedini uslov je bio da o tome pišu na socijalnim medijima.

Stručnjaci to nazivaju „ekonomijom reputacije“, kada i potrošači i kompanije troše svoj socijalni kapital da bi dobili najbolje po najnižoj ceni.