Pogled u dubinu univerzuma

Katedra za astronomiju Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu (UB) i Astronomska opservatorija u Beogradu uključene su u jedno od najambicioznijih astronomskih istraživanja u istoriji. Naime, opservatorija „Vera K. Rubin”, revolucionarna astronomska institucija locirana na planini Sero Pačon u Čileu, zvanično je započela desetogodišnji naučni program „Legacy Survey of Space and Time” (LSST) – Istraživanje nasleđa prostora i vremena – u koji su uključene i dve srpske renomirane ustanove koje se bave astronomijom.

Kako je saopštio Matematički fakultet na svom sajtu, projektom je predviđeno da tokom naredne decenije bude snimljena najveća i najdetaljnija mapa neba na južnoj hemisferi do sada, što će otvoriti novu eru znanja o astronomiji i astrofizici. Ovim projektom, prema navodima saopštenja, započinje novo poglavlje u proučavanju svemira, koje će istraživačima pružiti do sada najpotpuniji uvid u dinamičku prirodu univerzuma.

„Sa opservatorije ’Vera K. Rubin’, zvanično otvorene pre godinu dana, tokom narednih deset godina neprekidno će biti posmatrano i snimano nebo, korišćenjem najveće kamere napravljene do sada za te svrhe. Zahvaljujući jedinstvenoj kombinaciji velikog ogledala, širokog vidnog polja i kamere sa rezolucijom od 3.200 megapiksela, svakih približno 40 sekundi biće napravljen novi snimak neba, čime će se doći do širokougaonog time-lapse snimka univerzuma u ultravisokoj rezoluciji, kakav nikada do sada nije viđen u astronomiji. Tokom realizacije LSST programa svaka tačka neba na južnoj hemisferi biće fotografisana najmanje 800 puta, opservatorija će svake noći prikupiti oko deset terabajta podataka i generisati milione upozorenja o novootkrivenim ili promenjivim objektima na nebu, što će astronomima širom sveta omogućiti da gotovo u realnom vremenu reaguju na zanimljive astronomske događaje”, naveli su sa Matematičkog fakulteta.

Doprinos tima sa Matematičkog fakulteta UB ovom istorijskom projektu ogleda se, kako je naglašeno, u razvoju softverskih sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji za obradu ogromnih tokova podataka iz dubokog svemira, radi prepoznavanja retkih, promenjivih i potencijalno do sada neviđenih signala. Kako dodaju, tim sa Astronomske opservatorije u Beogradu obezbediće prateća posmatranja teleskopom „Milutin Milanković”, koji je lociran na planini Vidojevici kod Prokuplja, sa ogledalom prečnika 1,4 metra, koji spada u red najvećih i najsavremenijih teleskopa na Balkanu.

Cilj projekta LSST je stvaranje do sada najsveobuhvatnije mape svemira, čime će astronomima biti omogućeno da prate kako se kosmos menja tokom vremena – od eksplozija supernova i promenjivih zvezda do kretanja miliona asteroida, evolucije galaksija i kosmičkih pojava koje do sada nisu bile uočene. Uz to, opservatorija „Vera K. Rubin” postaće najmoćniji instrument za otkrivanje novih objekata u Sunčevom sistemu, imajući u vidu da je već tokom početne faze rada otkrila više od 11.000 do tada nepoznatih asteroida, među kojima se nalaze i objekti koji prolaze u blizini Zemlje.

Po završetku desetogodišnjeg programa naučnoj zajednici biće dostupna baza podataka koja će sadržati milijarde astronomskih podataka i bilione pojedinačnih merenja i očekuje se da će ova baza postati jedan od najznačajnijih izvora za astronomska istraživanja u narednim decenijama i otvoriti vrata otkrićima koja danas još nije moguće ni predvideti, zaključuje se u saopštenju Matematičkog fakulteta UB.