Поглед у дубину универзума

Катедра за астрономију Математичког факултета Универзитета у Београду (УБ) и Астрономска опсерваторија у Београду укључене су у једно од најамбициознијих астрономских истраживања у историји. Наиме, опсерваторија „Вера К. Рубин”, револуционарна астрономска институција лоцирана на планини Серо Пачон у Чилеу, званично је започела десетогодишњи научни програм „Legacy Survey of Space and Time” (LSST) – Истраживање наслеђа простора и времена – у који су укључене и две српске реномиране установе које се баве астрономијом.

Како је саопштио Математички факултет на свом сајту, пројектом је предвиђено да током наредне деценије буде снимљена највећа и најдетаљнија мапа неба на јужној хемисфери до сада, што ће отворити нову еру знања о астрономији и астрофизици. Овим пројектом, према наводима саопштења, започиње ново поглавље у проучавању свемира, које ће истраживачима пружити до сада најпотпунији увид у динамичку природу универзума.

„Са опсерваторије ’Вера К. Рубин’, званично отворене пре годину дана, током наредних десет година непрекидно ће бити посматрано и снимано небо, коришћењем највеће камере направљене до сада за те сврхе. Захваљујући јединственој комбинацији великог огледала, широког видног поља и камере са резолуцијом од 3.200 мегапиксела, сваких приближно 40 секунди биће направљен нови снимак неба, чиме ће се доћи до широкоугаоног time-lapse снимка универзума у ултрависокој резолуцији, какав никада до сада није виђен у астрономији. Током реализације LSST програма свака тачка неба на јужној хемисфери биће фотографисана најмање 800 пута, опсерваторија ће сваке ноћи прикупити око десет терабајта података и генерисати милионе упозорења о новооткривеним или промењивим објектима на небу, што ће астрономима широм света омогућити да готово у реалном времену реагују на занимљиве астрономске догађаје”, навели су са Математичког факултета.

Допринос тима са Математичког факултета УБ овом историјском пројекту огледа се, како је наглашено, у развоју софтверских система заснованих на вештачкој интелигенцији за обраду огромних токова података из дубоког свемира, ради препознавања ретких, промењивих и потенцијално до сада невиђених сигнала. Како додају, тим са Астрономске опсерваторије у Београду обезбедиће пратећа посматрања телескопом „Милутин Миланковић”, који је лоциран на планини Видојевици код Прокупља, са огледалом пречника 1,4 метра, који спада у ред највећих и најсавременијих телескопа на Балкану.

Циљ пројекта LSST је стварање до сада најсвеобухватније мапе свемира, чиме ће астрономима бити омогућено да прате како се космос мења током времена – од експлозија супернова и промењивих звезда до кретања милиона астероида, еволуције галаксија и космичких појава које до сада нису биле уочене. Уз то, опсерваторија „Вера К. Рубин” постаће најмоћнији инструмент за откривање нових објеката у Сунчевом систему, имајући у виду да је већ током почетне фазе рада открила више од 11.000 до тада непознатих астероида, међу којима се налазе и објекти који пролазе у близини Земље.

По завршетку десетогодишњег програма научној заједници биће доступна база података која ће садржати милијарде астрономских података и билионе појединачних мерења и очекује се да ће ова база постати један од најзначајнијих извора за астрономска истраживања у наредним деценијама и отворити врата открићима која данас још није могуће ни предвидети, закључује се у саопштењу Математичког факултета УБ.