„Бели шенген“ још није угрожен

Од нашег сталног дописника

Брисел – Визна либерализације Србије није угрожена, потврдио је недавно у Бриселу министар унутрашњих послова Ивица Дачић, али је истакао да Србија не може сама да реши проблем лажних азиланата већ у сарадњи с властима држава Европске уније. Откако је пре годину дана ЕУ укинула визе за путовање грађанима Србије, Црне Горе и Македоније, наши држављани поднели су хиљаде захтева за добијање азила у западној Европи.

Европска комисија изразила је поводом тога забринутост у годишњем извештају о напретку Србије и сада очекује да питање азиланата буде решено брзо и ефикасно. Брисел је овај проблем схватио веома озбиљно, па је недавно уз одлуку о укидању виза за Албанију и Босну и Херцеговину усвојена и клаузула која предвиђа да визна либерализација може бити суспендована у случају проблема са азилантима.

Иако ЕУ никада никоме није суспендовала раније одобрену визну либерализацију, Београд и Скопље добили су посебно упозорење из ЕК, с обзиром на то да је су највећи број захтева поднели држављани Србије и Македоније.

Велики број захтева наши држављани поднели су у Немачкој, Шведској и Белгији. Први су реаговали Белгијанци, када су месец и по дана по укидању виза аутобуси с југа Србије почели да пристижу редовно у конвојима и да искрцавају путнике испред службе за азиланте. Број захтева мерио се стотинама. Белгијанци су затражили од ЕК да одмах реагује и спречи негативне последице визне либерализације.

Премијери Белгије и Србије Ив Летерм и Мирко Цветковић састали су се потом у Бриселу и тај проблем је решен тако што су азиланти враћени кући о трошку белгијске државе уз образложење да азил вероватно не би добили јер не испуњавају услове. Власти су такође закључиле да је проблем настао због неинформисаности, махом сиромашних грађана ромске и албанске националности, који су дошли у Брисел поведени причама организатора путовања – о материјалној помоћи која их ту чека.

Први лажни (економски) азиланти од Белгије нису добили практично ништа, па је њихов број тамо опао, а нови путеви су водили у Шведску и Немачку. Подношењем захтева и уласком у процедуру за стицање азила они су тамо аутоматски остваривали право и на месечну помоћ која се мери стотинама евра, као и друге принадлежности. Према најсвежијим статистикама, шведским властима поднет је 421 захтев грађана с пасошима Србије прошле године. Колико се број захтева повећао, показује податак да је само у септембру ове године било више од 1.400 грађана Србије који су затражили азил у Шведској.

У немачкој покрајини Баварској око 130 држављана Србије и око 260 из Македоније затражило је азил ове године, док је их је прошле године било свега 59. Иако ове бројке још нису огромне, последице наставка ове праксе могу бити веома лоше, како по велику већину наших грађана који не злоупотребљавају безвизни режим, тако и по наше билатералне државне односе. Као и по друге државе у региону.

Србија очекује, како је недавно истакао Дачић, да државе ЕУ поштују споразуме о реадмисији, али и да укину принадлежности подносиоцима азила из наше земље. Он је такође предложио да се нашим грађанима укине могућност да добију азил јер долазе из демократске земље, међутим то је универзално право које важи и за грађане ЕУ, па је тешко веровати да ће будући захтеви бити одбијени унапред. Ипак, званичници ЕК недавно су оценили да је у земљама где је на делу брза и ефикасна процедура опао број захтева за азил.

Оно што Брисел у најкраћем очекује од Србије, као и од Македоније и осталих држава региона, јесте ефикасна контрола код куће. Србија би требало да појача контролу путника на границама и да од њих тражи доказе да имају довољно новца за боравак у иностранству. Посао полиције је да идентификује организаторе путовања, а на судовима је да им изрекну казне.

Експертска мисија из Брисела посетиће догодине Србију и на лицу места тражити доказе да су власти учиниле све да зауставе прилив азиланата. У међувремену веома је важно да размена информација између власти у Србији и власти у ЕУ буде отворена. „Бели шенген“ није угрожен, али под условом да Београд и Брисел пронађу ефикаснији начин да задрже потенцијалне азиланте код куће.