„Beli šengen“ još nije ugrožen

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel – Vizna liberalizacije Srbije nije ugrožena, potvrdio je nedavno u Briselu ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ali je istakao da Srbija ne može sama da reši problem lažnih azilanata već u saradnji s vlastima država Evropske unije. Otkako je pre godinu dana EU ukinula vize za putovanje građanima Srbije, Crne Gore i Makedonije, naši državljani podneli su hiljade zahteva za dobijanje azila u zapadnoj Evropi.

Evropska komisija izrazila je povodom toga zabrinutost u godišnjem izveštaju o napretku Srbije i sada očekuje da pitanje azilanata bude rešeno brzo i efikasno. Brisel je ovaj problem shvatio veoma ozbiljno, pa je nedavno uz odluku o ukidanju viza za Albaniju i Bosnu i Hercegovinu usvojena i klauzula koja predviđa da vizna liberalizacija može biti suspendovana u slučaju problema sa azilantima.

Iako EU nikada nikome nije suspendovala ranije odobrenu viznu liberalizaciju, Beograd i Skoplje dobili su posebno upozorenje iz EK, s obzirom na to da je su najveći broj zahteva podneli državljani Srbije i Makedonije.

Veliki broj zahteva naši državljani podneli su u Nemačkoj, Švedskoj i Belgiji. Prvi su reagovali Belgijanci, kada su mesec i po dana po ukidanju viza autobusi s juga Srbije počeli da pristižu redovno u konvojima i da iskrcavaju putnike ispred službe za azilante. Broj zahteva merio se stotinama. Belgijanci su zatražili od EK da odmah reaguje i spreči negativne posledice vizne liberalizacije.

Premijeri Belgije i Srbije Iv Leterm i Mirko Cvetković sastali su se potom u Briselu i taj problem je rešen tako što su azilanti vraćeni kući o trošku belgijske države uz obrazloženje da azil verovatno ne bi dobili jer ne ispunjavaju uslove. Vlasti su takođe zaključile da je problem nastao zbog neinformisanosti, mahom siromašnih građana romske i albanske nacionalnosti, koji su došli u Brisel povedeni pričama organizatora putovanja – o materijalnoj pomoći koja ih tu čeka.

Prvi lažni (ekonomski) azilanti od Belgije nisu dobili praktično ništa, pa je njihov broj tamo opao, a novi putevi su vodili u Švedsku i Nemačku. Podnošenjem zahteva i ulaskom u proceduru za sticanje azila oni su tamo automatski ostvarivali pravo i na mesečnu pomoć koja se meri stotinama evra, kao i druge prinadležnosti. Prema najsvežijim statistikama, švedskim vlastima podnet je 421 zahtev građana s pasošima Srbije prošle godine. Koliko se broj zahteva povećao, pokazuje podatak da je samo u septembru ove godine bilo više od 1.400 građana Srbije koji su zatražili azil u Švedskoj.

U nemačkoj pokrajini Bavarskoj oko 130 državljana Srbije i oko 260 iz Makedonije zatražilo je azil ove godine, dok je ih je prošle godine bilo svega 59. Iako ove brojke još nisu ogromne, posledice nastavka ove prakse mogu biti veoma loše, kako po veliku većinu naših građana koji ne zloupotrebljavaju bezvizni režim, tako i po naše bilateralne državne odnose. Kao i po druge države u regionu.

Srbija očekuje, kako je nedavno istakao Dačić, da države EU poštuju sporazume o readmisiji, ali i da ukinu prinadležnosti podnosiocima azila iz naše zemlje. On je takođe predložio da se našim građanima ukine mogućnost da dobiju azil jer dolaze iz demokratske zemlje, međutim to je univerzalno pravo koje važi i za građane EU, pa je teško verovati da će budući zahtevi biti odbijeni unapred. Ipak, zvaničnici EK nedavno su ocenili da je u zemljama gde je na delu brza i efikasna procedura opao broj zahteva za azil.

Ono što Brisel u najkraćem očekuje od Srbije, kao i od Makedonije i ostalih država regiona, jeste efikasna kontrola kod kuće. Srbija bi trebalo da pojača kontrolu putnika na granicama i da od njih traži dokaze da imaju dovoljno novca za boravak u inostranstvu. Posao policije je da identifikuje organizatore putovanja, a na sudovima je da im izreknu kazne.

Ekspertska misija iz Brisela posetiće dogodine Srbiju i na licu mesta tražiti dokaze da su vlasti učinile sve da zaustave priliv azilanata. U međuvremenu veoma je važno da razmena informacija između vlasti u Srbiji i vlasti u EU bude otvorena. „Beli šengen“ nije ugrožen, ali pod uslovom da Beograd i Brisel pronađu efikasniji način da zadrže potencijalne azilante kod kuće.