Музички таленти расту у Ћуприји

Ћуприја – Школа за музичке таленте са интернатом у Ћуприји ученицима не пружа само знање и образовање већ им је она и прави дом. Ову јединствену школу на Балкану и једну од само три такве у Европи тренутно похађа 71 ученик од шест до 18 година из целе Србије.

– Иако сам из Ћуприје, живим у интернату, јер су услови за рад непоновљиви. Имамо доста кабинета у којима можемо да вежбамо по читав дан, а имамо и пробе камерне музике и оркестра. Музика није нешто свакодневно, већ она мора да се разуме да би се толико волела. Не постоји дан када ми није до свирања – наводи за „Политику“ шеснаестогодишњи Љубомир Тројановић, који свира на виолини, и за кога наставници кажу да морају да га истерују из кабинета, јер он сам не уме да престане да вежба.

Талентована и вредна је и Леонора Бајрамоски из Зајечара, дипломац, која на виолини свира већ девет година.

– Побеђивала сам на бројним такмичењима, освајала сам лауреате, а награђивана сам и у квартетима. Најзначајнија ми је победа на међународном такмичењу у Румунији. Иначе, у школи нас је мало, али смо одабрани. Живимо као једна породица и све знамо једни о другима – каже Леонора за наш лист и додаје да има много понуда, али да ће наредне године да се упише на Музичку академију у Сарајеву.

Међу најмлађима у школи су рођени сестра и брат, шестогодишња Милица и деветогодишњи Јован Митровић из Ћуприје, који кажу да свирају зато што много воле звук који производи виолина. У школи им ништа није тешко, а ни одвојеност од родитеља им није тешко пала.

Права маскота ове школе ипак је Матија Спасојевић из Ариља, који још није постао ђак, јер нема пуних шест година.

– Овде ми је много лепо. У почетку су ми недостајали родитељи, али сада имам нове другаре са којима заједно свирам – каже Матија.

Помоћ у адаптацији овим малишанима пружа стручни сарадник психолог Јасна Милошевић-Стојановић, која приликом пријема ради и њихов психолошки профил. Она каже да се деца често раније адаптирају на одвојеност него њихови родитељи и да се понекад дешава да деца положе пријемни, али да их родитељи не упишу, јер нису спремни на одвојеност.

А директор школе Зоран Мицкић труди се да школа задржи досадашњи реноме, па чак и да постане још еминентнија. Поред Москве и Лондона, ова школа је трећа таквог типа у Европи. Ђаци се музички образују, а похађају и десетогодишњу (основна и средња) школу, која има јединствен наставни план и програм.

– Пошто сматрам да је школа од посебног интереса за Србију, поново покушавам да успоставим сарадњу са Факултетом музичке уметности. Мислим да ће до краја године факултет имати патронат над нашим радом, па ће његови професори слушати наше ђаке на пријемним испитима и колоквијумима и одабирати их за концерте. То би нам олакшало и учешће на међународним такмичењима, јер ми нисмо у могућности да финансирамо та путовања. Да имамо пара, не знам где би нам био крај, јер су наши ученици побеђивали на бројним међународним такмичењима – оцењује Мицкић.

Зорица Глигоријевић

-------------------------------------

Наставници

Школа за музичке таленте има 32 кабинета, 21 наставника музичке наставе и 23 за општеобразовне предмете. Међу њима је пет магистара и четири наставника која су се школовала у Русији.