Бирам „Политику”

Осим без торте и свећица, рођендан се, изгледа, не може прославити ни без мало патетике коју ћу себи дозволити управо због 104. годишњице нашег листа. Када бих веровала у предодређење, могла бих да кажем да је „Политика” моја судбина: рођена сам у истом граду у којем и оснивачи листа, писала сам о њему у дипломском раду и, најважније, макар било прочитано само као фраза – припадам онима који слова нису научили из Буквара него из „Политике”.

Мој други, садашњи сусрет са овим новинама више је случајност. Догодио се пре три и по године када сам на самом крају студија на Факултету политичких наука видела оглас у којем „Политика” међу студентима завршних година и апсолвентима тражи нове сараднике. Иако сам знала да озбиљна штампа свуда у свету изгледа баш тако, признајем да ме као читаоца није привлачила на први поглед. Дилеме, ипак, није било. У време кад се готово сваког дана на киоску појави нови лист, могла сам да одаберем и другу редакцију. Могла сам, вероватно, да будем и боље плаћена и да радим у тиражнијим новинама, али не и у озбиљнијим. Касније, кад год би саговорници, колеге из других новина и „обични” читаоци бираним речима говорили о најстаријем дневном листу на Балкану, била сам сигурна да је избор прави. Нисам сумњала у то ни када су нас критиковали, јер сам знала да нас читају и да нису равнодушни према ономе што пишемо.

А шта то „Политика” има што други немају?

Име и традицију. Ево, дајем вам десет секунди да се сетите нечега важног у Србији што траје више од века. Да ли вам, осим „Политике”, нешто друго пада на памет?

Објективност и озбиљност. И левица и десница, и власт и опозиција убеђени су да је „Политика” на страни „оних других”, чиме нам на најбољи начин потврђују да смо на страни читалаца. Но, једном залепљену етикету режимског листа није лако скинути. Зато истину да је држава делом власник „Политике” виде као доказ за то док се за друге новине и не пита чије су, зато је и даље читају „под лупом” не би ли макар између редова нашли наклоност према властима, зато се скандалом сматра само када „Политика” на насловној страни објави слику фолк певачице...

Новинарска имена. Сетите се чије су вести, репортаже, извештаји, колумне, илустрације и карикатуре за ове 104 године објављиване на страницама нашег листа! А можете ли да набројите само три новинарске величине које нису потекле из ове куће или овде нису објавиле макар неколико редова? У којим се новинама, осим у „Политици”, читају и текст и потпис испод њега?

Утицај. Знам да има новина у Србији са већим тиражом од „Политике”, али знам и да озбиљна штампа у свету не мери снагу и утицај тиражом. Знам да кажу да „Политику” читају само пензионери, али је и амбасадорима, министрима, уметницима, пословним људима, спортистима важна реч наших новинара и глас наших читалаца. Не би, уосталом, британски амбасадор, недавно, сасвим спонтано започео преписку са читаоцима „Политике” да му нису важни.