Трују псе, страдају орлови

Ваљево – Брадан, белоглави суп, сури орао, бела кања и црни лешинар само су неке врсте птица лешинара које се налазе на списку ретких и заштићених врста, а које су се поново вратиле на просторе Србије. Иако је то добра вест, не треба бити оптимиста, јер су ови летачи и незаменљиви „санитарци” у природи поново угрожени. Додуше, не као раније од несавесних ловаца и трговаца ретким птицама, већ од сточара који, да би се ослободили паса луталица и вукова, постављајући им отровне мамце, трују и орлове.

Да би овај проблем некако био решен донет је Акциони план за заштиту лешинара Балкана у који се укључила и Србија. Циљ је да се едукативним радом, поновним утврђивањем статуса ових птица, али и указивањем на законске санкције, тровачима поручи с каквим последицама се могу суочити. Једно од првих предавања у оквиру овог плана јуче је одржано у Ваљеву, иначе седишту Центра за природне ресурсе који дуже време брине о обновљеној колонији белоглавог супа у кањону реке Трешњице код Љубовије. Окупљене је са планом упознао орнитолог Братислав Грубач, саветник за птице у Заводу за заштиту природе Србије, руководилац актуелног пројекта.

– У Србији су, током последњих година, забележени бројни случајеви илегалног тровања, пре свега паса и вукова, при чему су масовно страдале и друге врсте. Чак су као последица таквог чина нестајале читаве популације врста које су биле заштићене као природне реткости. Страдали су и бројни лешинари, домаће животиње, па чак и људи. Непромишљена употреба било које врсте хемијских средстава с токсичним дејством, као и њихово уношење у природу, представља злочин који је санкционисан са више законских одредби које за починиоце предвиђају новчане, али и затворске казне. Управо да до таквих непријатности не би долазило спроводимо овај акциони план који је добио подршку, како од домаћих институција, тако и од међународних организација за заштиту природне средине и свих живих врста у њој – каже Грубач.

На наше питање које отрове сточари користе и како долазе до њих, Грубач одговара да су то пре свега креозан и стрихнин. Није му, каже, познато како их набављају, али, према неким сазнањима, стижу из Македоније. Има и индиција да их сточари набављају у Грчкој и још неким околним земљама, као и да се забрањени креозан може набавити у неким шумским депоима и пољопривредним апотекама. Чули смо од њега да су му управо јуче ловци из Бранковине код Ваљева дојавили да су нашли отровану срну и неколико дивљих свиња. Нешто раније су сличне вести стигле са подручја Поћуте код Ваљева и простора планине Медведник где су пронађени и примерци отрованих орлова, белоглавог супа који се, као и остали лешинари, хране угинулим животињама.

– Све ово указује на то да је проблем озбиљан и да га треба решавати дугорочно. Неопходно је да се у тај посао укључе сви, посебно ветеринарска и еколошка инспекција и полиција, односно правосудни органи да би на време био детектован простор на којем су постављени отровни мамци, а потом почела потрага за починиоцима – наглашава Грубач који је истовремено подсетио, како он каже, на податак да данас колонија белоглавог супа у кањону Увца броји преко 100 парова птица са 90 младунаца, односно у кањону Трешњице 15 парова са 11 младунаца. Такво природно благо има мало ко у Европи.