Општинама више новца из републичке касе

Најсиромашнијим општинама би из републичког буџета требало у следећој години пребацити бар онолико пара колико су добијале пре кризе. Потом треба вратити имовину локалним самоуправама и повећати им надлежности, а за узврат захтевати већу одговорност. На овим захтевима инсистирала је већина учесника јучерашњег „Дана локалне самоуправе у Србији”.

Диана Драгутиновић, министарка финансија, најавила је да ће трансфери из централне касе у 2011. години бити већи око 25 одсто у односу на ову годину. Предлог закона о буџету, према њеним речима, треба да се нађу следеће недеље на седници владе.

Према оцени Божидара Ђелића, потпредседника владе, општине и градови не користе довољно могућности које им се пружају без обзира на смањене трансфере из централне касе и умањене локалне приходе. Из његовог кабинета им је недавно послат упитник за кандидатуру пројеката који би били финансирани из ИПА фондова (претприступне помоћи Европске уније). Од 160 послатих упитника, одговори су стигли само из 15 општина. Ђелић им је предочио да ако у наредних пет до 10 дана, не буду предложиле пројекте рачунаће се да општине нису ни заинтересоване за новац из европских фондова.

Када је реч о трансферу пара из републичке касе за следећу годину, Ђелић сматра да свим општинама без изузетка треба пропорционално дати онолико новца колико им и законом припада, али да би у том случају поједина министарства морала да се одрекну својих апетита за буџет у 2011. години. Са друге стране, потпредседник владе Млађан Динкић је препоручио да у закону о финансирању локалних самоуправа треба преиспитати критеријуме доделе средстава и поновио став да трансфере неразвијеним општинама треба вратити на ниво пре кризе. Кроз систем трансфера треба исправити неравномерности на локалу, рекао је Динкић и нагласио да ће се једино на тај начин стимулисати конкуренција општина за привлачење страних директних инвестиција. Он је оценио да је за ово потребна политичка воља за коју се „зна да извире из базе”.

– У буџету за 2011. предвиђено је да трансфер буде већи за 30 одсто. Али то ипак неће бити исто као и пре кризе – рекао је Динкић.

Министар економије предлаже повећање локалних прихода тако што би другачије били прерасподељени порези на плате. Уместо досадашњих 40 одсто, који од те дажбине иде у локални буџет, он је за словачки модел према коме у републичку касу одлази 10 одсто, а остатак општини.

Динкић указује да је потребно да влада посебном уредбом лимитира локалне таксе, јер се њихово увећање, као последица смањених трансфера, показала као контрапродуктивна.

Да би скренуо пажњу на несразмеру која влада међу градовима када је реч о фирмаринама, министар економије навео је да у Лесковцу она достиже 1,5 милиона динара, у Врању 1,8 милиона динара, док је у Шапцу 200.000 динара, а у Крагујевцу 300.000 динара.

– Нема никакве бојазни у давању већих овлашћења локалној самоуправи, јер ће враћањем средстава, али и могућности локалних самоуправа да располажу својом имовином омогућити да се лакше решавају животни проблеми грађана. Не треба се плашити од враћања имовине ни локалним самоуправама, ни покрајини Војводини, нити будућим регионима – навео је Динкић.

Став Министарства за државну управу и локалну самоуправу, како је рекао министар Милан Марковић, јесте да се сиромашним локалним самоуправама трансфери следеће године врате у пуном износу од пре две године. Он је нагласио да је административни капацитет локалних самоуправа изузетно лош и додао да системског развоја нема уколико се не реши питање статуса за запослене и обезбеде веће плате у локалним самоуправама.

– Србија треба да унапреди законски оквир за децентрализацију и омогући већу надлежност локалним самоуправама – препорука је Венсана Дежера, шефа делегације ЕУ у Србији.

М. Авакумовић

------------------------------------------------

Кафана која дугује 100.000 евра пореза

– Било би добро да се неразвијеним локалним самоуправама трансфер из буџета врати на ниво пре кризе. Београд је спреман да се одрекне дела буџета у корист неразвијених општина, али да та средства буду усмерена у развој, а не на плате функционера – рекао је градоначелник Београда Драган Ђилас.

Он сматра да у највећем броју случајева таксе и одређене надокнаде које плаћају предузећа нису велике, већ да проблем фирмама представљају нагомилана дуговања која треба измирити. Ђилас тврди да не стоје сталне критике да су таксе у граду превелике и да се због њих не може напредовати и указао да су у Београду у медијима највише присутни они који највише зарађују.

За пример је узео један београдски ресторан „који има башту као фудбалски стадион” и дугује граду 100.000 евра на име неизмиреног пореза.

Председник општине Бела Паланка, Александар Живковић, каже да је повећање локланих такси било неминовно. Ова општина, која се убраја у једну од најнеразвијених, из буџета који годишње износи 84 милиона динара, може да покрије само плате у установама и јавним предузећима. Развој општине и предузећа спао је на локалне приходе. Тај новац је немогуће намаћи и једина нада им је повећање прилива пара из државног буџета.