Зашто Румуни Роме поново враћају у Цигане

Од нашег дописника

Букурешт – Ромско питање поново је закомешало Румунију.

Председник Трајан Басеску својевремено је признао да је учињена крупна грешка када је, пре десетак година, одлучено да се румунски Цигани званично назову Ромима. То је, рекао је он, унело огромну збрку.

Роми су на лошем гласу широм континента где својим „примитивним, номадским” понашањем „брукају Румуне”, каже председник додајући да Европљани Румуне бркају са Ромима – одатле лоша слика Румуније.

Председникова оцена прерасла је у директиву која је убрзо преточена у „законску иницијативу“. Посланик Силвију Пригоана, члан владајуће Демократско-либералне странке (ПДЛ), израдио је законски нацрт којим се предвиђа званична употреба само назива Циганин за припаднике етничке заједнице која, према резултатима последњег пописа, овде броји 535.250 житеља (око 2,5 одсто румунске популације).

Тврди се, међутим, да на територији Румуније живи укупно око 2,5 милиона Рома, око 10 одсто становништва. Разлика у укупним бројевима објашњава се тиме што Роми-Цигани имају „комплекс ниже вредности” па се због тога изјашњавају као Румуни.

Коалициона влада премијера Емила Бока сложила се са иницијативом и сада се очекује да у парламенту дође до расправе и усвајања закона који Роме поново прекрштава у Цигане.

Све то је изазвало необичну жустру полемику у медијима и поделило овдашњу јавност. Већина Рома и њихових организација оштро се супротставља повратку на назив Цигани, за који тврде да је „увредљив”.

Утицајни цигански краљ Чоаба тврди да збрка између Рома и Румуна постоји због њиховог „сличног понашања у свету“, док код куће румунски народ не живи боље од Рома, пошто у Румунији нико још није интегрисан.

Румунски политичари разних боја користе „ромску карту” онда када хоће да зараде неки поен више. Прилика им се пружила када су последњих година из Италије и Француске почеле да стижу информације о масовном протеривању румунских држављана, припадника циганске етније, када су булдожери косили њихова номадска, картонска насеља око великих европских градова.

У тој повици нису прављене разлике између Рома и Румуна, што је овде изазвала посебна емоције. Нарочито због тога што је цело румунско друштво било оптужено да не решава ромско питање, већ га извози у Европу.

Али, и пре тога овде се дошло до сазнања да сами Румуни морају нешто да предузму како би се избегло све оно што доприноси бркању појмова „румунског“ и „ромског“.

Тако се дошло на идеју да ваља мењати скраћеницу којом се у међународним документима, списима, ознакама па и на румунским пасошима означава Румунија. Англосаксонска скраћеница РОМ, која подсећа на Роме, замењена је француском – РОУ.

Из истих разлога дошло је до дуплог прекрштавања једне новинске агенције. После збацивања Чаушескуа 1989. и промене свега што је подсећало на његову диктатуру, државна новинска агенција „Ађерпрес” неспретно је 1990. преименована у „Ромпрес“. Тек касније је засметало оно „ром”, тако да је 2008. назив враћен на „Ађерпрес”.

Разне румунске странке и невладине организације, које посебно истичу родољубље и осетљивост на свакојаке атаке на свој национ, здушно су прихватиле иницијативу посланика Пригоане и чак почеле да сакупљају потписе у њену подршку.

Нема сумње да је то одраз извесног антиромског расположења које се лако запажа у свакодневном животу.

Рационалним Румунима остало је да са скепсом гледају на најновије прекрштавање Рома у Цигане и да упозоравају да „ромско питање” није само румунско већ свеевропско и да га као такво и ваља решавати.

Милан Петровић