Бушов пакет за спас

Вашингтон – Амерички председник Џорџ Буш и представници Конгреса постигли су сагласност о спровођењу хитног пакета подстицајних мера за оживљавање раста привреде САД. Бушов програм обухвата око 150 милијарди долара „тежак” финансијски пакет којим би требало да се ублаже последице пада пословне активности на тржишту стамбене градње, повећања незапослености и бојазни од могуће рецесије у САД, известила је агенција ДПА.

Амерички председник је тај план означио „моћним и ефикасним” који ће помоћи да се ове године подигне ниво привредне активности.

Око две трећине поменутог пакета односи се на пореске олакшице намењене грађанима САД, а остатак су подстицаји усмерени првенствено на мали и средњи бизнис и подршку инвеститорима.

Програм реализације Бушовог програма предвиђа да 117 милиона власника кућа у САД добију једнократно смањење пореских дажбина, при чему би појединци могли да рачунају на умањење дажбина за 600 долара, док би та сума за брачне парове била двоструко виша.

Истовремено је предвиђено да се за свако дете одобри додатна пореска олакшица од 300 долара.

Буш је синоћ изјавио у Белој кући да ће се наведеним пакетом подстаћи потрошачка тражња, која иначе обухвата две трећине укупне привредне активности, и увећати инвестиције, апелујући на Представнички дом и Сенат да што је пре могуће споразум о пакету преточе у закон. План такође укључује реформу хипотекарних зајмова да би се помогло породицама које су у опасности због немогућности да уредно отплаћују раније узете стамбене кредите да остану без својих кућа.

Америчко финансијско тржиште јуче је већ реаговало позитивно на Бушов економски пакет, а олакшање се осетило и на глобалним ефектним берзама, јер су сви важнији светски индекси акција, после драматичног пада почетком ове седмице, у среду и четвртак били у осетном порасту.

Аналитичари у САД подсећају, у најновијим анализама економске ситуације, да ће Бушов пакет постати стварно оперативан тек када га одобре оба дома у Конгресу. Сагласност Конгреса је због тога неопходна у што краћем року, посебно ако се има у виду да је просперитет америчке привреде заснован првенствено на сталном јачању потрошње, а не на штедњи.

Упркос Бушовом оптимизму и позитивном ставу многих утицајних конгресмена, поједини аналитичари и политичари не мисле да ће програм бити од суштинске помоћи у превазилажењу текућег застоја у привреди САД. Градоначелник Њујорка и могући независни кандидат на америчким председничким изборима Мајкл Блумберг је пре два дана у Вашингтону изјавио да је цео владин пакет економских стимуланса „недалековид” и да се тиме неће решити суштински проблеми у водећој светској економији.

Блумберг се заложио за конкретнију помоћ људима директно настрадалим због кризе на тржишту другоразредних хипотекарних зајмова, као и неке друге реформске мере које нису предвиђене у владином програму.

Ранији амерички министар за рад Робер Рајх је изјавио за Си-Ен-Ен да су „три хиљаде долара боље него ништа, али да то није довољно за решавање проблема” у којим се сада налази америчка економија.

Председник Представничког дома Конгреса Ненси Пелоси, која је из Демократске странке, такође се заложила за „робуснији” програм економских стимулација и најавила хитно гласање о предложеном владином пакету.

Америчка Управа федералних резерви (Фед) у уторак је, реагујући на све јасније знакове привредног застоја, неочекивано одлучила да снизи базну камату 0,75 одсто на 3,5 процената.Није искључено да се Фед, како процењују тржишни кругови на Волстриту, у најскорије време одлучи за још једно кресање камате на федералне позајмице, а све у намери да додатно подстакне поверење инвеститора и спречи даљу ерозију економске активности.