Романо Проди пао, Берлускони ликује

Покушавајући да земљу извуче из кризе после пада владе Романа Продија, италијански председник Ђорђо Наполитано започео је јуче у Риму петодневне консултације са шефовима најважнијих политичких партија. У атмосфери жестоких партијских подела, неефикасног изборног система и жеље да се исти промени, председник је решио да саслуша све битне политичке факторе пре него што направи следећи корак.

Ђорђо Наполитано (82) има само једну недоумицу – да ли после прекјучерашње оставке премијера Романа Продија (68) треба да распише превремене изборе или да позове на формирање привремене владе која би променила изборни систем. Агенција АФП известила је да Наполитано нагиње ка другој опцији, јер би се превремени избори одржали по изборном систему који је довео до пада 61. владе од Другог светско рата, укључујући и ову последњу, Продијеву.

Председник Италије је јуче разговарао са председницима доњег и горњег дома парламента Фаустом Бертинотијем и Франком Маринијем. Агенција АФП пише да Наполитано озбиљно размишља да неко од двојице поменутих преузме кормило власти до промене изборног система. При том је Марини (74) познати синдикалиста и Продијев партијски колега, а Бертиноти дугогодишњи заговорник изборних реформи. Како је јавила ова агенција, Наполитанови кандидати за премијерско место су и Марио Монти, бивши европски комесар за тржишно надметање, и гувернер централне италијанске банке Марио Драги.

Владе кратког века

За понедељак и уторак су заказани сусрети са лидером најјаче опозиционе странке Силвиом Берлусконијем (Форца Италија) и првацима Демократске партије која је доскора била стуб владајуће коалиције. Наполитано може слободно да рачуна на то да ће сваки од 24 политичка лидера који му долазе у посету у Палацо дел Квиринале имати став који се разликује од осталих.

Управо је крајње фрагментисан партијски систем разлог честих институционалних криза на Апенинском полуострву. Наполитанов страх је да нова влада, изабрана по неизмењеном систему који мноштву малих партија пружа улазак у скупштину, неће друго трајати.

– И левица и десница знају да овај систем ствара нестабилност – објаснио је политиколог Франко Павончело за АФП.

Доскорашњу владу левог центра чинило је чак девет партија које су јако држале до свог идентитета. Проди је покушао да балансира између демохришћана, комуниста, прокатолика и партија на центру. Максимум који је извукао био је 20 месеци, што је чак дуг период опстанка владе за италијанске прилике. После месеци трзавица, уцена из коалиције, скандала са нагомиланим смећем на напуљским улицама и оставком министра правде Клементеа Мастеле (Удеур), Продијев кабинет коначно је пао прекјуче у горњем дому, Сенату, са 161 гласом „против” и 156 гласова „за”.

Италијански сенатори током ове седнице су за медије спремили прави спектакл. Гласање о поверењу влади изазвало је буру ниских страсти, па су се посланици вређали, псовали и обрачунавали се физички. Речи сенатора из странке Удеур Стефана Кусумана (60), да ће и поред противљења своје странке подржати Романа Продија, повећале су температуру у већ узаврелом парламенту. Разјарен одлуком страначког колеге, сенатор Томазо Барбато је насрнуо на Кусумана, пљунуо га и назвао погрдним именима. Кусуман је усред овог скупштинског циркуса заплакао, онда се и онесвестио па су га из сале изнели на носилима.

Шампањац из посланичких клупа

Како је све то поднео премијер? Некадашњи универзитетски професор, председник Европске комисије и човек чија је влада већ накратко била пала у фебруару прошле године, мирно је чекао неизбежно. Опозиционари су резултате гласања прославили отварањем шампањца насред парламента, док се на звук узлетелог чепа Проди упутио ка згради председништва.

За разлику од пораженог Продија који је помирљиво поднео оставку после суда сенатора, најјачи опозиционар Силвио Берлускони (71) тек је почео да ликује. Његови „постфашистички” савезници изашли су на улице да прославе Продијеву оставку. Најбогатији Италијан, медијски могул и бивши премијер одбацио је формирање технократске владе и пре него што ће се сусрести са председником. Свестан да анкете показују да би његова десничарска Форца Италија победила на изборима, одмах је затражио да се распишу избори. Британски „Гардијан” сазнаје у „Форца Италији” да Берлускони очекује да ће постати премијер најкасније до јесени. Не размишља превише о томе да би и он, као и сви претходни италијански премијери, морао да оформи широку коалицију и стално стрепи од пада владе. Берлускони је свестан да су Италијани сада јако незадовољни владом која је пала. Према скорашњим истраживањима, грађани верују да је „напуљска криза” показала немоћ и пасивност владе, сметале су им свађе унутар владајуће коалиције, а посебно су осрамоћени чињеницом да су традиционално слабије плаћени Шпанци почели да зарађују више од Италијана. Нико и не очекује од опозиције вођене Берлусконијем да не искористи овако савршен тренутак.