Све мање људи се враћа на Косово

БЕОГРАД – Током 2010. године, на Косово и Метохију вратило се 610 расељених лица, што је само девет одсто од укупног броја и знатно је мање него прошле године, изјавио је помоћник министра за Косово и Метохију Бранислав Ристић.

Ристић је на Седмој годишњој конференцији Уније избеглих и расељених лица под називом „Потребе интерно расељених лица- данас” истакао да је број људи који се враћају на Косово и Метохију у задњих неколико година у знатном опадању.

„Број повратника је у складу са ситуацијом коју имамо на Косову, а то је да је од 1999. године забележено више од 7.000 напада на повратнике, да је убијено око 1.000 Срба, а 841 лице киднаповано”, додао је Ристић у хотелу „Палас” .

Према његовим речима, највећи проблем оних који одлуче да се врате на Косово је обезбеђивање одрживог повратка, јер цео процес није осмишљен довољно добро, па се на крају сведе на то да људи нису у стању да зараде за живот већ живе од социјалне помоћи и препуштени су сами себи.

На умањен број повратника утицала је и одлука Међународног суда правде и неизвесна ситуација са стањем на Косову, као и случајеви уништавања имовине расељених Срба, додао је Ристић.

Он је казао да је Министарство за Косово и Метохију издвојило средства за реконструкцију четири зграде за колективни смештај, обнову 40 повратничких кућа, као и да финансијски помаже 550 породица.

„Министарство је, такође, преко фондова ЕУ, обезбедило три милиона евра за подршку одрживом повратку и надамо се да ће укључивање европских институција допринети повећању сигурности људи који одлуче да се врате”, навео је Ристић.

Представница Уније избеглих и расељених лица Славица Милуновић истакла је да се у последњих 11 година број расељених лица са Косова повећао, док се број повратника смањио, посебно након проглашења независности Косова.

„Приручником за расељена лица, који је објављен 2003. године, предвиђено је да постоје општинске радне групе, уз помоћ којих би повратници могли активно да се укључе и информишу о свему што их занима, али оне у пракси, нажалост не функционишу”, навела је Милуновић.

Она је казала да повратак избеглих лица зависи од политичке климе, а да је за успешан повратак потребна подршка и укључивање свих институција у тај процес.

„Потребно је елиминисати политички утицај на процес повратка, обезбедити транспарентност у раду и сва потребна финансијска средства”, додала је Милуновић.