„Швајцарац” заробио дужнике

Сви они који су свој стамбени проблем решили кредитом индексираним у швајцарским францима остаће (према тренутним приликама на банкарском тржишту) трајни заробљеници зајма у валути алпске државе. Не само зато што је франак у последње четири године у односу на евро ојачао двадесетак одсто и што је динар ослабио у односу на обе валуте, већ зато што им спаса нема ни бекством њихових стамбених зајмова из франака у евре.

А таквих који су до крова над главом у Србији дошли зајмом у „швајцарцима” је око 30.000 или чак 40 одсто свих узетих стамбених кредита. Све банке, мање више, које су одобравале кредите у францима омогућавају клијентима конверзију зајма у евре, али интересовања за то готово да нема. Разлог је једноставан – бекство из „швајцарца” у евре чини кредит вишим него да клијент настави да отплаћује постојећи кредит.

Банкари објашњавају да је преиндексација заправо нови кредит с каматама које тренутно важе на тржишту, а које су веће од оних по којим се актуелни кредит у францима, али и еврима отплаћује. У међувремену, као последица светске кризе, знатно су смањене обе каматне стопе меродавне за стамбене зајмове у еврима и „швајцарцима” – еурибор и либор, чак су неко време биле и на историјском минимуму, па су последично знатно смањене и камате. У просеку, камате на стамбене зајмове у отплати смањене су за 1,5 до два процентна поена. У међувремену банке су својом маржом и другим трошковима у случају нових стамбених зајмова „назидале” ту разлику тако да они који сада узимају стамбене зајмове не виде ефекат смањења референтних каматних стопа, јер су камате сада поново на нивоу од пре почетка кризе из 2006. или 2007. године.

С друге стране, нови кредит подразумева и поновљене трошкове. У банкама траже нову процену хипотеке што такође може бити сметња, јер може настати разлика између вредности кредита сада исказаног у еврима и тржишне вредности некретнине, а по прописима Националне корпорације за осигурање стамбених кредита та разлика може бити само десет одсто.

Примера ради, клијенту који је пре непуних пет година узео кредит од 79.500 швајцарских франака на рок отплате од 30 година што је тада била вредност од 50.000 евра, рата је у међувремену (због пада либора) пала са 392 на 346 „швајцараца” месечно. У динарима је, међутим, порасла са 21.300 динара на чак 28.400 динара.

Када би овај клијент сада желео да „пребегне” с кредитом у евре уместо садашњих 346 „швајцараца” месечно, што је према тренутном односу валута 264 евра, у случају новог кредита банка би му разрезала рату од чак 309 евра на нових 30 година и све то због поменутих разлога. Практично, петогодишња отплата кредита била би поништена и власник стана би био на почетку. Зато се клијентима више исплати да остану с кредитом у „швајцарцима” и да користе тренутне предности ниског либора.

У Рајфајзен банци кажу да је најчешћи мотив одлуке клијената да се обрате банци са молбом за преиндексацију очигледна, већа флуктуација курсева у претходном периоду која доводи у питање исплативост и сврсисходност наставка отплате кредита у валути у којој је кредит и одобрен.

– Имајући у виду веће померање курса швајцарског франка у последње време повећало се интересовање наших клијената за ову могућност, али се ово интересовање не би могло окарактерисати као масовна појава. Такође, за све заинтересоване клијенте ове године смо, као и претходне, увели додатну погодност у виду ослобађања од наплаћивања трошкова спровођења преиндексације. И поред веће заинтересованости клијената који нам упућују захтеве за израду информативних калкулација и уведених погодности, мањи број клијената и заврши целокупан процес. Разлог је пре свега у коначној одлуци клијента и њиховом мишљењу да ли се цео процес „исплати” и да ли је оправдан са њиховог становишта – кажу у Рајфајзен банци.(/slika2)

Клијенти су такође даном подношења захтева у обавези да потврде своју кредитну способност, сагласно условима банке и осигурања кредита код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита. Такође, неопходно је утврдити, након прерачуна остатка главнице из једну у другу валуту, да ли је и даље задржан иницијално утврђени однос између износа купопродајног уговора и процењене тржишне вредности обезбеђења са једне стране, тачније износа купопродајног уговора са друге стране, а то је минимум десет одсто, наводе у овој банци.

У Алфа банци кажу да је у једном тренутку задуживање у швајцарским францима било повољно, али да садашња ситуација показује да упозорења НБС нису била без основа. На пример, уколико је клијент 1. марта 2006. године подигао кредит од 79.500 „швајцараца”, што је у том тренутку било 50.000 евра, уз редовну месечну отплату, његов остатак дуга по кредиту у овом тренутку износи око 73.300 франака. Јачање „швајцарца” у односу на евро у претходном периоду довело је до тога да је сада остатак дуга исказан у еврима 56.379 евра. Даље, због раста курса швајцарског франка у односу на динар, повећала се и месечна рата у динарима коју клијент плаћа. 

– Клијенти Алфа банке који имају кредите индексиране у швајцарским францима нису се у већем броју обратили банци за промену валуте у којој је њихов кредит индексиран, пре свега због пада промењивог дела каматне стопе либора и чињенице да Алфа банка не мења марже на стамбене кредите у отплати, наводе у овој банци.

Јована Рабреновић