Тајни путеви српског оружја

За фирму „Милвел корпорејшн” из Београда Министарство економије никада није дало никакву дозволу за извоз оружје ни у Јемен, ни у било коју другу земљу, речено је јуче за „Политику” у овом министарству. Фирма „Милвел корпорејшн”, које је власник мистериозни Слободан Тешић, помиње се у последњим открићима сајта „Викиликс”, као део дипломатске преписке с краја 2009. у којој америчка амбасада из Јемена упозорава на илегалну трговину оружјем са овом земљом коју потресају унутрашњи сукоби већ две деценије.

Наводећи да је Тешић потписао са јеменским министарством одбране, преко своје офшор компаније на Кипру, уговор за продају наоружања и опреме у вредности од 78 милиона долара, британски „Гардијан”, позивајући се на „Викиликс” открива и садржај пошиљке у којој су наводно муниција за ручно наоружање, артиљеријска оруђа, противавионски топови, хаубице, снајперске пушке и експлозив. У депеши се цитирају обавештајни извори који тврде да је „велика листа криминалних активности повезаних са тим човеком, који је снабдевао наоружањем Ирак, Либерију и друге терористичке режиме”.

– Тешић у случају Јемена није трговао са нашим фабрикама. „Југоимпорт” је Тешићу конкуренција и могућност такве сарадње је потпуно искључена. Иначе, Министарство одбране није пословало са Јеменом у више од три последње године – каже за наш лист извор из Министарства одбране који се налази на високом положају. И други релевантан извор „Политике” потврђује да је Тешић био специјализован за трансфере оружја из бивших совјетских република по неуралгичним тачкама у свету.  

Иначе, Тешић је одраније познат јавности у Србији, посебно од 2002. године, када је његово име довођено у везу са снабдевањем оружјем режима у Ираку и Либерији, преко фирме „Темекс”.  
– Американци су пре инвазије на Ирак открили да је тадашња СРЈ радила у Републици Српској ремонт авионских мотора за „мигове” Садама Хусеина. Мирољуб Лабус, као потпредседник савезне владе, дао је тада тражене податке Американцима. Потом је „Темекс” променио назив, али Ђинђићева влада ништа с тим није имала, нити је била упозната – каже нам један од највиших функционера у тадашњој влади Зорана Ђинђића.  

Како сазнајемо, „Темекс” и Слободан Тешић су у том периоду, 2002. и 2003. године, били умешани у продају оружја Либерији, преко лажних „ендјузер” сертификата (крајњих корисника) на Конго и Нигерију, према признању председника Чарлса Тејлора. Према појединим извештајима, Тешићево име доводи се у везу са Виктором Бутом, руским трговцем оружјем, који је недавно из Тајланда изручен САД, што је довело до већих дипломатских варница између Москве и Вашингтона. Наводно, уз Тешића, у ову продају био је умешан бизнисмен и експерт за безбедност Орхан Драгаш, као и извесни Јован Алексић. Сва тројица су потом, на основу одлуке Комитета савета безбедности УН за Либерију (на бази Резолуције СБ 1251 из 2003), стављени на листу особа којима су забрањена путовања.  

Према доступним подацима у овај посао биле су укључене компаније „Темекс”, молдавски карго превозник „Аероком”, белгијски „Дукор ворлд ерлајнс” и шпедитер „Интерјуг АС”. Тешић, Драгаш и Алексић су наводно путовали у Либерију 2002. или 2003. да заврше посао. „Аероком” и „Дукор ворлд ерлајнс” превезли су оружје уз папире добијене од Интерјуг АС. У транспорту је била муниција за пушке АК-47, десет далекометних снајперских пушака „црна стрела” и неколико стотина ручних бацача неутврђеног типа. У одлуци Савета безбедности УН о забрани путовања пише да су детаљи овог посла описани у експертском извештају С/2003/498.

– У чему је проблем да се путује у Либерију? Пред нашим Другим општинским судом је обустављена истрага против мене – каже Драгаш тим поводом за „Политику”, не негирајући да је путовао у ову афричку земљу.

После негативног писања медија о Тешићевим пословима с оружјем, он на Сејшелима оснива нову фирму „Мелвил корпорејшн”. Према овим наводима, „Мелвил корпорејшн” је био умешан и у испоруке оружја Грузији 2008. продајући оружје које је претходно „Југоимпорт” извезао у Јордан. Подсетимо, Србија је забранила извоз оружја у кавкаске републике и технички није извозила тамо, али јесте у Јордан, одакле је продавано у Грузију преко Тешића. „Политика” поседује детаље ендјузер сертификата у послу између Министарства одбране Грузије и „Мелвил корпорејшн” из којег се види да је транспорт ишао из јорданске престонице Аман.     

У Југоимпорту, међутим, у потпуности одбацују јорданску везу са Тешићевом фирмом.

– Југоимпорт СДПР никада није пословао ни са фирмом „Темекс” ни са фирмом „Милвел корпорејшн” – истичу у Информативној служби „Југоимпорта”.

Подсетимо, када је пре две године Србија забранила извоз наоружања за Грузију из „Заставе”, избио је, по многима сумњив, штрајк оружара. Грузија није под санкцијама УН за увоз оружја, али јесте под руским санкцијама. Званични Београд је цео посао стопирао због односа са Москвом. Уговор је био вредан 18 милиона долара, за лако пешадијско наоружање.

Експерт за безбедност Зоран Драгишић упозорава за „Политику” да Србија мора да поведе рачуна о овом и сличним случајевима.

– Прошле године остварили смо извоз од 400 милиона долара, а ове године се та цифра може примаћи милијарди долара. Министарство одбране постигло је одличне послове са Либијом, Ираком… За нас би била катастрофа да због нечије непромишљености паднемо под ембарго на извоз наоружања. Многи наши конкуренти би се обрадовали да се Србији уведу санкције на извоз оружја – указује Драгишић.

Александар Апостоловски

Бојан Билбија

------------------------------------

Запошљава пензионисане генерале

Наши извори тврде да се Слободан Тешић креће на релацији Кипар – Република Српска – Београд. Покушали смо да ступимо са њим у контакт преко три броја телефона. На једном од њих се јавио човек са прекодринским акцентом и одговорио да је број погрешан. Дугогодишњи познаник Тешића, ипак, нам је саопштио неколико детаља о њему.

– Нико не зна како је зарадио толике паре. Он је из села код Кисељака у Босни, био је кондуктер тамо, али је после брзо напредовао због родбинских веза са бившим високим државним функционером РС. Први већи посао му је био са акумулаторима из Индустрије батерија Гњилане, када је наводно постигао пет пута већу цену. Сада у његовој београдској фирми раде један војни и један полицијски генерал, као и три војна пензионисана пуковника. Недавно је БИА прикупила оперативне податке да иза друштвене фирме „Партизан армс” стоји Тешић. Та фирма је од 2000. до 2005. увозила за малопродају аустријске пиштоље „глок”.

Тешић се само једном огласио у медијима и то саопштењем почетком прошле године, када су његовој фирми домаће власти забраниле извоз у Либију. Он је тада навео да се његово име не налази ни на једној потерници као и да у свом пасошу поседује шенгенску визу и да слободно путује земљама ЕУ.

„Не постоји никаква одлука било каквог домаћег или међународног органа којом би ми било забрањено учешће у промету наоружања и војне опреме”, навео је тада Тешић.