Изборне игре камате и курса

Већ у првим сатима по окончању првог круга председничких избора, двојица кандидата која иду у други круг поручили су грађанима Србије да их са њиховом победом чека бољи живот. Поред осталих предизборних обећања (која се тичу највише Косова и Метохије, Европске уније и Русије), Томислав Николић и Борис Тадић спремили су и социо-економску причу за освајање бирача, иако сама позиција председника републике не омогућава битан утицај на ту сферу живота. Ипак, очигледно је да изборни процес утиче на економски живот у Србији, јер и сама могућност превремених избора или формирања нове владајуће коалиције, која би могла да уследи након евентуалног избора Николића за председника, утиче на потезе инвеститора.

После искуства које смо имали у мају, када је избор Николића, који је заменик председника Српске радикалне странке, за председника Скупштине Србије довео до пада динара и акција на Београдској берзи, очекивало се да ће домаће тржиште капитала реаговати и на исход првог председничког круга. Ништа драматично се није догодило, али је првог дана после избора ипак примећено смањење вредности промета и броја закључених послова, као и повлачење страних инвеститора (у односу на крај претходне недеље), што је несумњиво и одраз кризе на светским берзама.

Кредитни рејтинг Србије неће бити промењен због резултата првог круга избора, саопштила је агенција „Стандард енд пурс” (према којој је тренутни рејтинг Србије ББ-, што значи да је стање у нашој економији „осетљиво”), али је навела да би победа Николића у другом кругу представљала ризик за интеграцију Србије у ЕУ и однос страних улагача према њој. Ипак, ова агенција је оценила и да ће политика коалиционе владе након могућег проглашења независности Косова бити кључан фактор за утврђивање кредитног рејтинга Србије.

Позивајући се на „Стандард енд пурс”, министар економије и регионалног развоја и лидер Г17 плус Млађан Динкић изјавио је пре два дана да су „неке од најозбиљнијих међународних финансијских организација почеле да размишљају” о последицама евентуалне победе кандидата СРС-а на председничким изборима. А одсуство страних инвестиција, према Динкићевим речима, у крајњем би могло довести до дужничке кризе.

И Весна Перић, директорка Агенције за страна улагања и промоцију извоза Србије, каже да инвеститори чекају да виде ко ће победити на председничким изборима. Како је јуче рекла за агенцију Ројтерс, ако победи Николић, послаћемо јасну поруку да чланице ЕУ и друге земље неће подржати Србију а инвеститори увек слушају упутства својих влада.

(/slika2)Да нису све оцене „катастрофичне”, говори и љубљански лист „Дневник”, који је после првог круга председничких избора у Србији оценио да на Београдској берзи „наредних недеља не треба очекивати веће позитивне или негативне помаке”, јер су инвеститори урачунали политичке ризике. Како је навео поменути лист, а преноси Бета, „неки дугорочни инвеститори повећавају своје присуство на српском тржишту, јер оцењују да је тренутак за добру прилику за куповину”.

Због свега, неизбежнопитање за Николића пред други круг избора везано је и за – берзу. „Три пута је падала берза за последњих шест месеци и то није имало везе са Томиславом Николићем. НБС је у неколико наврата приликом великих приватизација манипулисала курсом евра да би некоме уштедела новац, али то нико од тих вајних експерата не жели да анализира”, рекао је, између осталог, председнички кандидат радикала одговарајући пре неколико дана на питање листа „Прес” како реагује на тврдње да ће његова победа довести до пада берзе, скока евра, економске кризе.

Овакве изјаве радикала, наравно, упућене су инвеститорима али и оном делу бирачког тела који се заиста плаши да би могао да изгуби неке стечене позиције, попут оних који су ушли у кредитне аранжмане.

Новинар Миша Бркић је пре десетак дана у „Грађанском листу” написао да „милион и по људи који су узели кредит код неке банке с месечном ратом која има девизну клаузулу” имају разлога да „много стрепе од доласка радикалско-популистичке коалиције на власт” (мисли се на могућу коалицију радикала и „народњака”, у случају да победи Николић). „Кад крене лоше с динаром и инфлацијом, за све њих кредити ће постати веома скупи, а они ће морати да стегну зубе и отплаћују их уколико не желе да падну у дужничко ропство. Биће и оних који неће моћи да отплаћују такве астрономске рате, па ће остајати без стана, кола или неке друге драгоцености коју су успели да купе помоћу кредита. И нови кредити, ако их буде, биће све скупљи ”, оценио је, између осталог, Бркић.

Грађани који су се задужили код банака, као и они који управо планирају да затраже кредит, углавном су они који, како се рачуна, гласају за Тадића. Међутим, истраживања говоре да је у Србији много и оних који не могу ни да размишљају о кредитима, било због тога што немају посао (међу њима је, наравно, приличан број оних који су посао изгубили последњих година, или joш нису успели да га нађу, иако су то очекивали од постоктобарских власти) било због тога што су им плате толико мале да не могу да добију већи кредит. Они су, процењује се, претежно наклоњени Николићу.

Несумњиво је, ипак, да ће и једна и друга категорија становништва бити на „мети” оба председничка кандидата, јер треба обезбедити око два милиона гласова за победу у другом кругу. Због тога Николић обећава промене када га изаберу за председника и због тога Тадић истиче да ће победити у другом кругу, јер грађани неће дозволити да се „опет десе изолација, сукоби и економско назадовање”.

А судећи по истраживањима, економске прилике и социјални положај су и те како важна ставка на листи приоритета грађана Србије. Социолог Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива, каже да су грађани највише заинтересовани за економски развој и пораст запошљавања, па тек за КиМ и, на четвртом месту, за борбу против криминала и корупције.

При том, иако по својим овлашћењима нема уплива на прве две ставке, председник, кажу саговорници „Политике”, може преко своје партије у влади, односно преко својих министара да утиче на поједине економске сегменте. Тадић то може већ сада, пошто је Демократска странка најјача партија у владајућој коалицији, док Николић има ту могућност у будућности, ако његова партија, која је појединачно најјача у парламенту, једног дана буде учествовала у извршној власти.

Иако су, дакле, сагласни да ће председнички кандидати између два круга играти и на ту социоекономску карту, наши саговорници се не слажу у броју становништва у појединим категоријама, којима се морају слати одређене изборне поруке.

Милан Николић, рецимо, истиче податак да 60 одсто становништва живи испод границе сиромаштва, економиста Данијел Цвијетићанин сматра да је сиромашних и више (јер различита истраживања користе различите параметре), а економиста Горан Николић, позивајући се на новија истраживања која су се служила критеријумима Међународне организације рада, каже да је сиромашних у Србији испод 10 одсто, и да их је још око 10 одсто на граници сиромаштва.

Милан Николић истиче да је у Србији врло лоша социјално-економска ситуација, која пре свега почива на високој незапослености. У том положају је, по његовим речима, и више од милион људи.

– Међутим, и тај слој становништва се дели. Имате оне који још имају неку наду и гледају на ЕУ као на неку светлост на крају тунела, они гласају за Тадића. Други део, они који себе виде као губитнике транзиције и ништа не очекују од приближавања ЕУ, они гласају из протеста за Николића. Значи, много је више оних који гласају из протеста, због социјално економске ситуације, него што су они некакви националисти па зато гласају за Николића – оцењује Милан Николић.

А средњи слој у Србији је, по његовим речима, још „доста танак”, али и „жестоко раслојен”.

Говорећи о великом раслојавању друштва и великом броју оних који се не виде од блештавила београдских излога, а који и не улазе у те продавнице, Данијел Цвијетићанин, професор на Универзитету „Браћа Карић”, истиче да на њих и те како има утицаја ако им неко обећа да ће им бити боље када се власт промени. Њих је, по њему, много више од оних који већ нешто имају и плаше се да би то могли да изгубе.

– У крајњој линији, најбоље је питати маркетиншке агенције. Ево, видећете шта ће председнички кандидати изјављивати, видећете којих је више – да ли је више оних јадних и бедних или оних који се боје да нешто не изгубе. Видећете да ће реторика више бити окренута према „јадницима”, а то је имплицитно признање да смо постали (или остали) држава сиротиње, а не држава великих могућности – истиче Цвијетићанин.

Економиста Горан Николић, из Центра Привредне коморе Србије за научноистраживачки рад и економске анализе, процењује да кандидат радикала добија већи део гласова губитника транзиције, али њих је, по његовим речима, мало, односно недовољно за победу у другом кругу.

– Они чине, вероватно, максимално од четвртине до трећине бирачког тела и на њима не могу да се добију избори – указује Николић.

Објашњавајући да бројке сведоче о паду сиромаштва у Србији (па и оне најсвежије, према којима је просечна плата у децембру била 425 евра, уз „ограду” да су децембарске плате увек веће него обично), Горан Николић наводи да постоји знатан број људи који себе перципира као губитнике, који то нису стварно, него мисле да им је горе него што јесте. Или су релативни губитници, зато што је његов комшија боље прошао у транзицији. Ова категорија бирача је резервоар гласова око кога ће се, по мишљењу Николића, борити два председничка кандидата. Јер, истраживања говоре да добитници (они који себе доживљавају као добитнике транзиције) и гласају највише за Тадића, те се он неће њима превише обраћати.

Добитници који себе виде као губитнике су они који, рецимо, имају посао и плату од 300 евра, што заиста није довољно за живот, али су заборавили да пре седам или десет година нису имали ни толико. Међу њима су, дакле, и они који ће, разочарани или револтирани, и надајући се бољем, гласати за Томислава Николића, али и они који ће, плашећи се да би његовом победом могли да изгубе и оно што сада имају, гласати за Бориса Тадића. То је, наравно, крајње поједностављено извођење изборне рачунице, само у једном сегменту, јер, наравно, грађани се (бар не сви, и вероватно не већина) не опредељују само према једном критеријуму. Али, свакако да ће кандидати, борећи се за сваки глас који ће им очигледно бити потребан за коначну победу, ићи на то да придобију и оне бираче који размишљају управо на овај начин. Питање је само ко ће бити убедљивији.