У Србији већа корупција

БЕОГРАД – Ниво корупције у Србији се повећао у последње три године, а Влада се у том периоду мање успешно борила против те појаве, резултати су представљеног истраживања Глобални барометар корупције 2010.

Према истраживању, 25 одсто испитаника сматра да је у последње три године веома повећан ниво корупције, 23 одсто да је мало повећан, 36 одсто да је ниво корупције остао исти, 10 одсто да се мало смањио, четири одсто да се веома смањио и исто толико не зна.

Просечна оцена учинка Владе у борби против корупције се погоршала у односу на прошлу годину са 2,38 на 2,24.

Истраживање Глобални барометар корупције последњи шест година спроводи Транспаренси интернешенел у сарадњи са агенцијом Галуп интернешенел.

Истраживање је ове године спроведено у 86 држава, а у Србији у јулу на узорку од 1.007 испитаника.

Умањење корупције у наредне три године, према истраживању Глобалног барометра за 2007. годину, очекивало је 26 одсто грађана Србије, док је 19 одсто испитаника процењивало да ће корупција бити повећана, а 12 одсто знатно повећана.

„Неуспешна борба против корупције је за Србију највећи проблем у процесу прикључења Европској унији”, указао је председник Транспарентности Србија Владимир Гоати на представљају Глобалног барометра корупције 2010.

Он је рекао да се ове године 61 одсто испитаних грађана изјаснило да се Влада Србије неефикасно бори против корупције, а само четири одсто да се бори ефикасно.

Од Србије је на лошијој позицији Босна и Херцеговина где се 71 одсто испитаника навело да се власт неефикасно бори против корупције, а 23 одсто да влада то чини ефикасно.

У Хрватској 28 одсто испитаних грађана сматра да се њихова влада неуспешно бори против корупције, у Македонији 34 одсто, а на Косову 61 одсто.

Међу испитаницима у Србији 17 одсто је потврдило да су они или неки члан њиховог домаћинства давали мито у последњих годину дана. У Глобалном барометру за 2009. годину 18 одсто грађана се изјаснило да је њихова породица давала мито.

Највећи број оних који су ове године навели да се давали мито, 14,8 одсто, подмићивао је полицију, затим 13,2 одсто запослене у правосуђу, 12,7 одсто здравствене раднике, 12,4 одсто царинике, а 4,1 одсто запослене у образовању.

Од оних који су давали мито 23,5 одсто је рекло да је то чинило да би избегло проблем са властима, 6,2 одсто да би добили услугу на коју имају право, а шест одсто да би „убрзали ствар”.

Да ни у кога нема поверење у борби против корупције изјаснило се 67,4 одсто испитаника, представницима владе верује 8,5 одсто, невладиним организацијама 5,4 одсто, међународним организацијама 4,9 одсто, а медијима 4,8 одсто.

Доживљај грађана је да су политичке странке најкорумпираније и оне су добиле највишу негативну оцену 4,2, правосуђе је оцењено са 3,9, државни службеници са 3,8, колико је добила и законодавна власт, полиција, образовање и пословни сектор добили су оцену 3,6, а медији и невладине организације 3,4.

Најмање корумпирани су војска и верске институције који су оцењени са 2,7.

----------------------------------------------

Тадић: Без снажних институција нема ефикасне борбе

БЕОГРАД – Председник Србије Борис Тадић оценио је да без снажних институција не може бити ефикасне борбе против корупције и додао да та борба мора бити непрекидна.

На скупу поводом Међународног дана борбе против корупције у Палати Србија, Тадић је рекао да у тој борби своју улогу немају искључиво државне институције, већ и независна регулаторна тела али и медији.

Тадић је медијима поручио да морају да воде рачуна да својим активностима доприносе „осветљавању” случајева корупције а не да одмажу сензационалистичким приступом том проблему.

Он је оценио да од ефикасне борбе против корупције не зависи искључиво процес европских интеграција Србије, већ и промена система вредности у друштву, што није могуће уколико је корупција на високом нивоу.

----------------------------------------------

Марковић: Србија ће интензивирати борбу против корупције

БЕОГРАД – Директорка Агенције за борбу против корупције Зорана Марковић изјавила је да је Србија ратификовала конвенцију Уједињених нација за борбу против корупције и регионалне конвенције о борби против корупције и да ће у наредном периоду интензивирати рад кроз јавне кампање, семинаре и округле столове.

Марковићева је на свечаности поводом 9. децембра, Међународног дана борбе против корупције, казала да бројке не говоре много, али да је ипак потребно нагласити да је више од 97 одсто функционера испунило обавезу почетком године и пријавило своје имовинске карте.

Она је навела да ће бити настављен рад на примању и контроли података, подсетивши да је успостављен регистар који је стављен јавности на увид.

Марковићева је додала да је тај регистар јавних функционера најзахтевнији јер се они мењају и то је посао који траје.

Отварајући конференцију, председник одбора Агенције за борбу против корупције Чедомир Чупић подсетио је да је Агенција пре годину дана почела да примењује закон о борби против корупције који је дао добре резултате и навео да је у јануару ове године скоро 17.000 функционера пријавило своју имовину.

Он је додао да је до застоја у примени закона дошло у марту када је „на дневном реду рада Агенције била провера сукоба интереса државних функционера”.

Чупић је истакао да грађани траже конкретно деловање у борби против корупције, а да се на првом месту перципира политичка корупција са коруптивним начином понашања које утиче на урушавање институција.

Чупић је позвао, али и опоменуо државне функционере да не говоре олако о корупцији.

Према његовим речима, Агенција је добро сарађивала са међународним институцијама, посебно Саветом Европе, али и са другим државним телима као што су омбудсман, ревизор и повереник за заштиту информација.

Чупић је додао да је у раду Агенција имала подршку како Министарства правде, тако и других министарстава.